Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ОДЕЉАК ПРВИ

Живот Вуков до познанства с Копитарем. — Копитар. — Српски књижевни језик и правопис до Вука.

ГЛАВА ПРВА

Живот Вуков до доласка у Беч.

ЈЕ

Рођење и прво школовање. Писаровање код војводе Ћурчије. __ Школовање у Карловцима и повратак у Србију.

Вук је рођен у Тршићу у Јадру (окр. Подрински; на Митров дан 26 окт! 1787 године. Ту је рођен и отац му Стеван (Срезњ. за), а дед му „јоксим, син Томе Караџића, послије оног времена кад је Млатишума излазио у Куче 47301740» из Дробњака из села Петнице населио се у Србију«. (ФНеизд. преп.,

Петницу су основали Караџићи дошавши из Бањана (а по некима из Васојевића). Данас у њој живи само то браство, и има их 26 кућа. Због тескобе села они су се често расељавали“ и засновали су два нова села: Ковчицу Караџића, (а од ње је заселак Палежу, и заселак Пушињу крај самог села Петнице (Насеља |. 442, 459).

Цео је Тршић насељен Херцеговцима: Добриловићи и Гргуровићи су из Пиве, Ивановићи из Рудина, Бањанци из Бањана, а Караџићи из Дроб= њакад. У доба Вукова детињства само је један међу њима био »шијак», па и он ожењен удовицом досељеничком. (Старо становништво — по при=

1 (Сви су датуми по православном календару.

2 Караџића има (ако нису изумрли) и у Ужицу, где су се доселили половином прошлог столећа.

з Колико се Караџића доселило У Тршић и да ли су дошли сви заједно, не знамо. У одговору на Лажи и опадања У (Србском Улаку «стр. зо) Вук помиње свога деда ЈоЕсима, с надимком »Бандула«, његова братучеда Спасоја »Чотру«, синовце Кондиће, по матери Кондија, која је надживела свога мужа Мирка, и Спасојева унука Јевту Савића »Чотрића« (јамачно му је био отац Сава). У предговору ТУ књ. песмама (С. Н. 1, ТУ“ стр. ХХМ,