Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

2 ОДЕЉАК ПРВИ

чању — поморила је куга, или се разбегло и раселило за време Аустри= ских ратова. Четрдесетих година прошлога века још су се познавали трагови

старих кућа и око њих стара дрвета јабука и крушака «Срезњ. 341-2у.

Мати Вукова звала се Јегда, кћи Симе Зрнића, који је био од некуд из Никшића «Срезњ. 342).

(Стеван и Јегда имали су пре Вука још петоро деце, али су им сва мала помрла. Народ верује, кад коме умиру мала деца, да их једу вештице,

помиње свога стрица Тому, чији је син био Обрад (Томић), који је за време Вукова бављења у Србији (до 1813 г.) често бивао заједно с Вуком, — Једна одива Караџића. Обренија, удала се у село Морачу за Михаила, сина проте Рафаила Симеоновића, који се 1804 г. одселио у Русију, и она се-185: и 1852 дописивала с Вуком. Из те преписке знамо нешто о Караџићима који су остали у Петници. (Она вели (Неизд. преп.) да је кћи Николе, сина Руданова, и браћа Руданова била су Вућ, Вућоман и РВасшивоје; брат Николин био је Иван, а братучади војвода имишрије Тодоров, Растан, Нова и ово. После војводе Димитрија био је војвода син му Василије. Мати њена била је Канда а брат Василије. (Можда је то она Канда, по којој се зову Кандићи они Караџићи што су заселили заселак Пушињу. — (Насеља, [ 442 у напомени). — Вук у своме одговору помиње прадеда Тому, и војводу јоба, братучеда његова деда Јоксима, који је долазио у походе својима у Гршић, војводу Сшојана, кога је посекао (Сулејман паша Скопљак '809 г. што је био устао с Дробњацима, те се саставио с Карађорђем и с Црном Гором, његова сина војводу Василија с надимком »Шујо«, који је имао два брата, па су једнога домамили Турци и посекли, а други се помео негде у планини, и братучеда Шујова Васиља Кандића, који се пева у песмама и који је погинуо. — Ово је допунила (Обренија у другом писму рекавши, да је Васиљ Кандић њен рођени брат. Даље вели да је слушала за војводу јЈока, који јој је био дед, и да је имао сина Андриј, кога су звали »Рале«, и кога је она познавала. После војводе Јока био је војвода Димитрије «Митар — Преписка УП, 218, који је погинуо док је она била мала, и кога је такође знала; даље, знала је војводу Стојана, и синове му Василија (»Шуја«) и Тому (>Мимус), а за трећега не зна.

(Од ових многих имена могло би се као вероватно утврдити да је Вуков чукун= дед Н. имао три сина: И. који је остао у Херцеговини и два који су се доселили у Србију: Н. који је имао сина Спасоја »Чотру«, унука (Саву) и праунука јевту Савића »Чотрића«, и Тому. Гома је имао два сина: Мирка, чија је жена била Кондија, од којих су Кондићи, и Јоксима »Бандулу«, чији су синови Тома, и унук Обрад, и Стеван и жена му Јегда, и унук Вук. — По једном писму Вукову књазу Александру Карађорђевићу један његов рођени брат погинуо је у Устанку (в. ниже Глава 36. МУ. Има још један доку= менат у. Вуковим хартијама, у коме се говори о Вукову роду, а то је попис имања Букова: »Наше њиве и ливаде и остала земља у Тршићу«, који је Вук написао и ударио свој печат, :: октобра 1518 године, »ако би кад отишао у Тршић мој син Милутин нли други ко од рода мога, да и може тражити и посвојити као своју очевину, ђедовину и прађедовину«. Ту се вели за један комад земље да је половина његова, а половина "Савина и Обрадова. Дакле је Обрад имао још једног брата, Саву. За други комад вели се да један део припада њему, други Сави и Обраду, а трећи Исаилу и Сим=

три стране као равноправни наследници то је Вуков отац имао и трећег брата Н. чиј су синови били Исаило и Симеун, а рођаци Панта и Зарија могли су бити синови или потомци трећег брата Вукова деда Јоксима. За трећи комад вели се > бокова земља... остаје опет нама (мени, Сави и Обраду, и Исаилу и Симеуну), ако је умрло Петрово женско дијете«. (Овај Боко био ди четврти брат Вукова деда, чији је син био овај Петар.