Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ПРВА. З

зато су родитељи дали своме новорођенчету име Вук, јер вештица не сме на вука. М Вук се одржао »на радост својима, на славу Срба и свих (Словена; никаква вештица није га изела.«! «Срезњ. 343.

Вук је код куће »изучио књигу«, и то тако рано да и не памти себе · неписмена. Први му је учитељ био Јевто Савић-Чотрић, трговац, његов рођак. Буквари (разуме се руски) били су тада велика реткост, и Јевта је учио Вука без књиге: место мастила размутио би барута у води, узео комад хартије од које су "се савијали фишеци, и по њој писао слова, која је Вук после учио. Много доцније набавио му је неки Буквар са сликама (можда московски), међу којима је Вука необично занимала нека чудновата птица. (Он се веома радовао тој књизи, и непрестано је носио уза се и читао, не пропуштајући да запита свакога, за кога би мислио да му може пока= зати што није знао, Чим би спазио каквог трговца, или попа или калу= ђера, прилазио би му, скинуо капу, пољубио у руку, и отворивши буквар запитао: молим те мајсторе «ако је био трговацу, или попо (ако је био поп), или духовниче (ако је био калуђер», покажи ми то и то. Потом опет пољубио руку, рекао хвала, и пошао даље учити, Дешавало се, нарочито с трговцима, да би му одговорили: Богме, синко, не знам ни ја! «Срезњ.

343, 3449:

Према овоме Вуков ближи род био би овај:

Андрија Кондићи Панто Зарија Петар Е| |

– ћерка Исаило Симсун Сава Обрад Вук н. Савић

() осталим именима које помињу Вук и Обренија и који су остали у Херцеговини тешко је похватати везу, али свакојако Вук је сматрао као свог блиског рођака војводу Ш!јл, и — као што се из писама Вука Поповића види — помагао га је ФПреп. УП, =>6 и 23). У истим писмима помињу се још неколико савремених имена браства Караџића.

1 У Вукову породицу увукла се туберкулоза. То се види не само по овом умирању шале депе Вукових родитеља, него и по самоме Вуку. (Он, иако је доживео дубоку старост, пелога је века био болешљив, пљувао је крв, а и згрченост ноге у колену игсумњиво је шкрофулозно-туберкулозне природе. Кад му је, после годину дана живота, умро његов првенац Милутин, Копитар му пише, да је био »жртва његове болести: СПргн. 1. 175). М његова су деца умирала од туберкулозе, тако да после смрти једног детета у очајању пише једном своме пријатељу: »Чини ми се да ће од све моје деце остати само моја књижевна дела«. Преп. МТ, 520).

2 (Ово што је забележио (Срезњевски понавља још један савременик Вуков, причајући о Вукову доласку у Тршић 1855 г. Кад су били на путу, Вук на једном месту заустави коња и стане причати сапутницима: »Овдје сам чувао козе, па док оне пландују, ја пази да видим каквог путника варошанина, или попа, или калуђера, и чим спазим кога