Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 805
Ранковићу је одговорио одмах (9 нов: »Истина, да су ми новци врло потребни; али опет вјеруј ми, брате, да им се сто пута више раду= јем зато, што ће ми бити знак Господареве милости, него што ће ми у нужди у помоћ пристати,« Кнезу Васи је одговорио 10 децембра јер је писмо примио тек 9), да му је Ранковић јавио да ће примити Господа= реву милост, и да је мислио на пролеће доћи у Србију, али сад, кад је његово писмо примио, већ се спрема на пут, и поћи ће чим му буде Забавник готов. Веома би се радовао кад би могао доћи до Божића, али му је немогуће, прво, да му се Забавник без његова надгледања не по= квари; а друго, нема с чим, већ очекује Господареву милост. Кнез Васа му је одговорио да се радује његову доласку, и нада се да ће га још у путу стићи и друга милост Господарева. По други пут му је Вук писао 24 дец. да је Забавник готов, и да чека само новце па да се крене.
Кад је од Симића примио новце, написао је писма и кнезу Милошу и кнезу Васи. Кнезу Милошу пише да је примио 200 |. ср. што му је послао, и да му је то милије него да је сто пута толико добио с друге стране, јер их сматра као знак његове старе милости и благонаклоности, од које за њега нема ништа драгоценије на овом свету. »Овај драгоцјени дар ја не знам ни на што достојније употребити, него на пут к вама, не да вам благодарим, јер то није могуће, него, ако ме те чести и среће удостојите, да вам с чувством вјечне благодарности руку и скут пољубим. Надам се, да ћу, у име Бога, скоро ту превелику срећу имати, да станем пред вама.« А кнезу Васи је писао да је већ био у полицији за пасош, и чим га добије, доћи ће Преп. ПЦ, 282; Ш, бо—62; ТМ, 105, 109, 11—114; М, 204, 205). — Грећег јануара пошао је преко Темишвара и Панчева у Србију. Преп. М, 246; ТУ, 63».
По овоме човек би рекао да је Вук горео од жеље да што пре дође у Србију, док у самој ствари он је тамо полазио с великим страхом. Знајући с једне стране колико је оштрих прекора уз најучтивије молбе упутио кнезу Милошу и непосредно и посредно преко других, и позна= вајући његову осетљивост, и како се мало човек сме ослонити на његову реч, он је збиља страховао за свој живот, — Дошавши у Панчево пише Копитару аб јан) да сутра прелази у (Србију, куда је пре 14 дана пре= шао и Герман. »Ако би мене међутим суђен данак нашао, аманет вам Божиј моја жена и ђеца, и моји рукописи. Жени и ђеци надам се да ћете ви моћи моју пензију задржати; а рукописе гледајте да изиђу на свијет (само да не пропадну;.« — Да ово није била никаква шала или афектација, него озбиљан страх, види се по томе што је истог дана иу истом смислу писао и жени: »Ако ја мораднем умрети, ти ћеш морати молити за моју пензију; Копитар и руски свештеник у томе ће те по= учити.« На другој страни истог писма исписао је распоред од 600 За= бавника за 1827 годину што је уредио да се пошље Миловуку у Пешту,
1 Занимљиво је што вели: »бркове сам оставио, како сам примио ваше писмо«, ваљада их је дотле бријао.
20