Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

304: ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

ја на Германа морам викати, јер мени нико на овом свијету није више зла учинио од њега; он је мене лишио Господареве милости, од које ми ништа на овоме свијету није драгоцјеније; па и то да је само мене несрећна учинио, не би ни по јада било; него с чим сам се ја трудио да учиним Господару чест и славу, он му с оним учини срамоту.« Али ако му Господар заповеди, он неће никад за њим рећи рђаве речи. »Сад гледајте како вас Бог учи. Ја вјерујем, као што сте ме и ви увјеравали, да Господар није на мене срдит; зато се једнако надам, да ме неће оставити

без своје милости.« Има око 1000 ср. ф. дуга, а особито је рад наштам= пати проширену ону Господареву Историју на српском и немачком је= зику, па би била преведена и на француски и енглески. Преп. ГМ, 1057.

(Ово писмо дало је давно жељени резултат. Нема сумње да је вест о руској пензији била главни узрок тога обрта, као што је Копитар још ра= није предвиђао. Милош је увидео да је значај Вуков у Русији много већи, него што га је Герман представљао, па је похитао да несугласице изравна, и У колико је пре упорно ћутао на толика писма Вукова, у толико је сад био нестрпљив да то што пре уреди, и да га задовољи,

Тридесетог октобра писао му је Максим Ранковић из Београда по налогу кнежеву да ће му се ускоро послати новаца преко једног ми= тровачког трговца. — Петог новембра пише му кнез Васа из Крагујевца и уверава га о Господаревој милости, и ово дана добиће од њега једну особиту милост. Препоручује му, ако може, да дође сам до Господара; можда ће га и он позвати, али би боље било да сам дође. — У том писму било је на засебном листићу неколику речи од Петронијевића, да је у своје време примио његово писмо и прочитао кнезу. — Шеснаестог децембра послао му је Ал. Симић по наредби кнежевој 1000 гроша на дар. — Двадесет деветог децембра послао му је Ранковић 500 гроша за путни трошак, додајући: «ЕЊиово Сијатељство позивајући вас каже, ако ви сада дошли неби, то ћете довољно од њиова уваженија изгубити.« Трећег јануара пише му опет Симић, да му је Ранковић послао путни трошак: »Сад пише и мени Господар да поспјешите доћи што пре. Зато вам и пишем ово писмо, да се не би закаснили, премда се надам, да ћете до сада на путу бити.«

Бук је био врло задовољан овим обртом, и није могао да се наод= говара на толика писма и поруке. ЕЊему је то било мило колико због изгледа на новчану помоћ којој се надао од Кнеза Милоша, толико и због тога што није морао прекидати везе са (Србијом, а то је било могуће само док је у »милости Господаревој,« јер је кнез Милош и тада, и за све време своје владе био све и сва у Србији.

# Кад је Вук известио Копитара да је писао кнезу 12 јуна, Копитар му пише: »Милош је ширански »ципор,« и ја бих волео, кад ви не би били његов удворица. Он не заслужује никаквог часног човгка.« Не добивши никаква извештаја о току преговора, пита га доцније (6 авг.) има ли изгледа да што добије: Епилог цара Николе обећава много« = Преп. 280, 283, 285.