Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

910 ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ

тим да Гриму, »Сербољупцу« посвети четврту књигу, и да би било места и за њега у његова два двора у Плашком и у Карловцима; а за плату вели: »Сад имате царску пензију; не требате пензије друге, к томе од сиромаха.« (Преп. П, зи, 12, 34, 35, 319—22у.

Кад је примио ово последње писмо Мушицког, Вук је већ почео водити преписку са Симом Милутиновићем, да му пошље песама из Црне Горе, али овај то није хтео учинити прво, што је био на њега љут, и друго, што је хтео сам да их изда.

Сима се у Лајпцигу штампајући (рбијанку запетљао у дугове, и био је у врло тешким материјалним приликама. — Двадесетог децембра 1826. писао је Вуку једно очајно писмо, и преклињао га да му какогод помогне да се искобеља. Има, вели, још 230 егземплара Србијанке, и моли га да уговори с ким зна у Пешти, да му их откупе ђутуре, пошто може, и да му пошљу новце за 200 егземплара, »а даћу му — вели — и оно 790 мале што сам у Пешту послао; а Г. Милош једа ми за сто екзем. шеговие душу остави, кад не могу иначе, и кад он знати може да му их вишестручно заслужити могу и знам, ако ме шћедбуде само употребит' —- нит! је онаки овакова слугу још кад' имао; ово је о себи зборено, али са себеобзнаном.« Боли га та невоља да би до неба закукао: »преварен сам... та!... Милошем... Германа писмом! Све ми на печатну обећавшим.« «Преп. Т, 30=37.

Док је био у Кишењеву, (Сима је писао Герману у Петроград о агитацији српских емиграната у Бесарабији, и о својој Србијанци. Герман је уз свој извештај (од 1. маја 1824.) кнезу Милошу о српским емигрантима приложио и то Симино писмо, и обраћа му пажњу на (Србијанку. »Сте сочиненје будетљ единственно дла (ловесности сербскоћ, оно писано вљ стихахђ и прозахђ, содержитљ возстанје (Сербовљ владфије, пружинњ и падена Чернаго Георпа. вторично возстанје славное ваше, правлене и слава народна« Али како је сиромах и живи од боо рубаља папирних руске пензије, то се усуђује молити га да га помогне да је наштампа у Лајпцигу. реп. П, 772; Гавриловић, Кн. Милош |, 564). — Лако је мо= гуће да је Герман и писао (Сими да му је помоћ осигурана, и лакоми= слени (Сима потрчао у Лајпциг да је штампа. Вук дошавши у Србију, с неким (Симиним пријатељима замоли се кнезу Милошу, да га избави из те невоље. Кнез Милош му заповеди да му пише да дође њему за писара, а он ће му после исплатити дуг, што Вук и учини, из Земуна при по= вратку из Крагујевца. (Сима с тим његовим писмом узајми од Талфијног оца 70 талира, и покаже га и осталим својим кредиторима, и тако се избави из Лајпцига, и дође преко Беча, Пеште и Новог Сада у Земун. Али, уједанпут, место да пређе у Србију, окрене преко Карловца, Грста и Дубровника пут Црне Горе. — Вука је то страшно и изненадило и наљутило. »Да је он више од пола луд, ја сам то видио из његови писама из Липиске; али да је уз то рђав човек, то нијесам могао мислити... (Сал