Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ПРВА.

био ограничен на борбу против дахија и само на Београдски пашалук, то они у договору с Јаковом и Карађорђем поново оцепе Јадар и Рађевину од Београдског пашалука, и с босанским Турцима учине мир под наро= читим погодбама, и даду им таоце.

Тако се сврши ово превремено ширење устанка ван Београдског пашалука.

(Срезњевски вели (стр. 346» да је 1804 »ССтеван «отац Вукову пошао с осталима на Гурке; но о Вуку су већ сви знали, и како су им потребни били писмени људи, њега врате дома, а затраже Вука и учине га писаром«, Нема сумње да је то било овом приликом, и да је Вук за ово кратко време Ћурчиног ратовања писаровао у његовој војсци. То се видим по томе шта је он ово ратовање по Мачви и по Рађевини, и Ћурчин рад и смрт му детаљније описао у чланку >Прва година српског војевања на дахије« (Ист. Сп. [, 110) него догађаје по другим крајевима (разуме се без датума, као обично). Па и оно писмо, што је новопостављени старешина над Ја= дранима, харамбаша (Сима Сарић, писао из Тршића лозничким Турцима, и које у целини цитира «Иет. Сп. 1, 27), јамачко је он писао јер иначе писма нигде не цитира), а тешко да је ко други у Тршићу и у војсци и био писмен.

У овом рату спаљен је и опљачкан и Гршић, и Вуков отац, који је дотле био имућан сељак, остане без игде ичега. (Сад, после закљученог мира с босанским Гурцима, Вук поново навали на оца, да га пусти да иде у Срем у школу, претећи му да ће иначе »отићи у хајдуке«. — »Кад је тако, рече му отац, да то је просто!« и пусти га «Срезњ. 347).

С јесени 1804 г. Вук дође у Карловце (где је на своју »велику и незаборављену жалост познао, да има на свету још више наука осим нашега псалтира и часловца«), да продужи школовање. Прве године учио се сам код куће, а другу годину провео је у »клиричкој школи« «бого= словијиу, где је био тада професор и Л. Мушицки, учећи Латинску, Сло= венску и Немачку Граматику. Митрополит Стратимировић, који је 1794 г. отворио ту школу, основао је за сиромашне ученике »благодјејаније«, (»сиропитателни дом), у коме је билои неколико (Србијанаца, међу њима и Вук, а — мало раније — Никола Николајевић, познији азнадар кнеза

Милоша. «Срезњ. 347; Кулак. 42; С. Н. П. 1 стр. Ш; Преп. ТУ, 749.'

1 (Срезњевски, а по њему и Кулаковски веле да се прве године учио код куће, а друге у школи. (Срез. не помиње у каквој, а Кул. вели у основној. (Он је ово јамачно узео по Светићу (Срп. Улак бр. 12; Утук П, у), али то неће бити тачно. Да је Вук био у клиричкој школи, да се закључити, прво, што се у основној школи нису училе оне граматике; друго, што му је Мушицки био професор; треће, што је Стратимировићево »благодјејаније« било баш за ученике ове клиричке школе и гимназије (Преп. ЈУ, 741). Кулак додаје да је Вук у Карловцима оскудно живео, зарађујући себи хлеб као слуга по туђим кућама. Не знам одакле је ово узео, ако не буде из предговора првој Пјесна= рици, где Вук вели да га је сиротиња од науке отргла (С. Н. П. Г' стр. Му). Међутим зна се да је напустио школу, што га нису примили у гимназију, јер је био престарео.