Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

8 | ОДЕЉАК ПРВИ

Кад је треће године (с јесени 1806) хтео ступити у гимназију, нису га хтели примити, говорећи му, да је за њега као деветнаестогодишњег момка то већ доцкан, и уверавали су га да је за (Србију толико већ спреман да тамо може бити што хоће; поп, учитељ или писар.

(С тешким срцем остави он Карловце и оде у Петрињу с намером да продужи учити немачки, но тамо се неколико месеци више проводио него учио, и с пролећа 1807 г. врати се у Србију «Срезњ. 347).

П. Писаровање код војводе Такова Ненадовића. — Долазак у Београд и полажење Велике Школе. — Боловање и одлазак из Београда. —

Повратак у Београд и одлазак у Крајину. — Његово друштво у Србији.

За ове две и по године што је Вук провео на страни, у Србији су се десиле многе и важне промене. (Од локалног устанка на дахије постао је Српски Устанак за ослобођење од Турака. (Срби су одржали две знатне победе над царском војском, на Иванковцу под Хафис=пашом и на Мишару под Босанским везиром; освојили су градове: Смедерево, Београд, Шабац и Ужице; и раширили своје границе ван Београдског пашалука освојењем на истоку Пореча и Црне Реке, на југу Параћина и Карановца, и на западу Јадра и Рађевине.

(Срезњевски вели (стр. 347) да је постао писар код Јакова Ненадо-= вића. Вук је заиста 1807 године био у Лозници, али Јаков се није стално ту бавио, већ се с војском кретао нарочито по западној (Србији, и не изгледа да га је Вук пратио. Можда је био писар у Лозничкој војсци која је чувала Дрину, или у Лозничком магистрату, и Јакову је писаровао кад је с војском тамо долазио!.

У Лозници није дуго остао. У то доба премештен је (Совет из Сме= дерева у Београд, и попуњен члановима из оних нахија, које су ослобо= ђене, а нису у Совету имале своје представнике. (Од Зворничке нахије. буде од народа изабран Јевто (Савић «Чотрићу, његов рођак «Истор. Сп. [ 65» који поведе собом у Београд и Вука, где постане писар у Совету.

Ту у Совету позна се мало с Југовићем, секретаром советским, за кога је још у Карловцима слушао да је врло учен. Да би од њега што научио, намоли свога рођака да Југовића узме к себи у кућу «као што је и други секретар (Совета Јеремија Гагић седео код советника нахије Пожешке и Рудничке Аврама Лукића), и настави код њега учити немачки, што је у Карловцима и у Петрињи био почео. (О томе он прича овако:

' Пишући о постанку »Правитељствујушчег Совјета« Вук вели да му јео његову постанку тако говорио прота Матија Ненадовић »у Лозници 1807 године« (Истор. Сп. Т, 6. — На истом месту (Истор. Сп. 93—94) причајући како је 1807 год. ]. Ненадовић тукао наџаком рађевског војводу кнеза Крсту Игњатовића, вели: »ја сам онда истина био у Лозници, али се у онај мах нијесам десио пред чадором, него сам био у канце= ларији, и Крста ми се послије тужио,..«