Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ДЕ

ГЛАВА ПРВА. 9

»Како сам ја куповао и набављао што је за кућу требало, тако дошавши једном на дућан,. некога Јова Лутора (којега су зато тако звали, што се говорило да никад не пости; да купим нешто, нађем на ћепенку повелику гомилу књига и с радошћу похитам да их прегледам, кад тамо али српске нема ниједне, него све њемачке и латинске, по том ја замолим дућанџију да ми их да, да носим кући. Пошто их Југовић прегледа, он за једну рекне: »Ову ћу ја узети за себе«, а другу пруживши мени рекне: УОву ти узми за себе, те ћеш је преда мном читати да учиш њемачки,« (Ова моја звала се: Ед4уага Козетћај, епе ађептћецешеће Сезсћсћје, коју сам ја послије пред њим читао, а он ми је показивао, што нијесам разумио; она пак његова била је Историја свију народа од постања свијета до Христа, коју он одмах стане преводити на српски. ја бих му свагда у јутру донио и на сто метнуо по једно. стакло од розолије у слами или у шишу јадранске шљивовице, коју би он преводећи књигу по често припијао док је до подне сву не би попио. Што би тако до подне превео, оно би послије подне, особито у вече, мени читао пи-= тајући ме разумијем ли, па ако гдје што не бих разумио, оно би ми ту мачио« Истор. Сп. |, 279.'

»југовић мени — наставља Вук — нигда није казао зашто књигу ову преводи, али кад је сву преведе, онда каже да ће да отвори Велику Школу, и по препоруци Младеновој Кара-=Ђорђије и Совет одреде му 1500 гроша на годину «а дукат је онда био 9 гроша, тако је сва плата била 166 дуката и 6 гроша« «Ист. Сп. 127).

Кад се септембра 1808 г. школа отвори ступи међу осталима у њу и Вук.

После пропасти на Каменици «јуна 1809» ова је школа пре завршних испита затворена, а кад је с јесени исте године отворена, Вука није било међу ученицима: разболео се ФИстор. Сп. 1, 21 —2; Бата—Лака 287—9399).

Тешка болест у рукама и у ногама отерала га је кући у село. Нада= јући се помоћи од бање, отишао је у Мехадију, а одатле у Нови Сад, где је у болници прележао зиму 15091 о г. (С пролећа, добивши помоћ од г-ђе Марије од Станисављевић, отишао је у Будимску бању, где се нешто помогао, али се потпуно излечити није могао: чашица у колену леве ноге прирасла је за кост тако да је нога остала згрчена и није се могла прегибати. Са штулом врати се с јесени 1:80 године у Београд. «Срезњ. 348, 352; Истор. Сп. [, 288).

Та је година једна од најтежих које је Вук преживео. (О својим му= кама и невољама говори у посвети прве Пјеснарице г-ђи Станисављевићки и топло јој захваљује за помоћ коју му је указала (С. Н. П. | стр. 1.

У Пешти се тада познао с Д. Давидовићем, Д. Фрушићем, С. Мрка= љем, који су тада били ђаци на универзитету Пештанском, и с Л. Мило= вановим, који је био учитељ у српској тамошњој школи — све људи с којима ће Вук доцније имати великих веза Преп. Ш, 66, 428; Истор. Сп. Т, 288).

' Како је Југовић по наредби Карађорђевој истеран из Совета лицем на Божић 1807 г., то је он, види се, и даље остао да живи код (Савића. Ово учење Вуково из= гледа да је било после истеривања, а како је оно почело »на скоро« после преласка југовићева (Савићу, то је и тај прелазак био мало пре Божића. у