Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

· ГЛАВА ПРВА. 18:

у поље, па ако га разбију, да се повуче у планину, али Вељко није хтео ни да чује'. |

(Око половине јула Вук преко Пореча дође у Београд, и јамачно је и усмено настојавао код (Совета да се Вељку пошље муниција. Совег пошље по Вуку једну лађу топовских танета, и нареди да се барута и пушчаних зрна узме из Пореча. Али све то стигне доцкан, пошто је Вељко погинуо Фпре 1 авг. — Дел. Прот. 224, а ни другима се није могло унети у Неготин «Истор. Сп. |, 23».

Вук се врати у Београд и био је ту до 2: августа, када му је издат пасоше од Совета да путује у Пореч и обратно. Али Вук можда није ни стигао до Пореча, јер су га Турци 1 септ. већ заузели.

При повратку отуда можда није ни стигао до Београда, већ је прешао у Аустрију.

У бесправној и потпуно изједначеној раји под Турцима издвајали су се од осталог друштва само хајдуци са својим харамбашама. За време устанка створили су се одмах друштвени редови. На једној страни биле су истакнуте војводе, Господари, са Карађорђем на челу, и њихови момци, гарда њихова, а на другој страни био је народ, војници; по средини, али ближе другима, били су административни чиновници: чланови (ССовета који нису били војводе, кнезови, чланови магистрата и други писмени људи («већином из Аустрије), који су били њихови писари и секретари. Односи између војвода, господара, с једне и свих осталих с друге стране били су врло оштри и сурови, као што у ратно доба није ни могло друкчије бити. Карађорђев пиштољ често је имао посла. Он је једном обио столицу о главе и леђа Илије Марковића и Миљка Радоњића. Први је био пре члан (Совета, а тада попечитељ правосуђа и велики судија вилајетски; а други је био попечитељ спољних послова. Разуме се да то не би могао учинити с једним Добрњцем, Ненадовићем и др. нити би му се ови дали, али с овима је могао. Јаков Ненадовић истукао је наџаком рађевског војводу, кнеза Крсту Игњатовића, а Карађорђеви су момци повалили једном у блато једнога човека, и тукли га колико су хтели, што је пројахао мимо њих на коњу кад су они седели пред Карађорђевим конаком у Београду п тобож попрско их блатом (Истор. Сп. 1. ој и 75 у напом).

Вук је као нератник припадао овом средњем реду. (Он је познавао све старешине, а многи су знали и њега, али су га држали као човека који их служи, и који им је потребан, и ништа више. То Вук можда није

1 То своје бављење код Вељка Вук је описао у Вељковој биографији. — Истор. Сп. 1 21—233:

2 Тај се пасош налази у Вуковим хартијама. Занимљиво је да у њему нема нигде љ. Он гласи: »Пасапорт. Показателљ сего Г. Вук Стефанович, кон пооди из Београда. у Пореч и обратно. Зато препоручуемо га свакоп Сербскол власти да би му никакови препаствја не пслагали. — Дано у Совфту Народнђм Сербском у Београду 2!:=га Августа 1813 года. Попечителђ Внутр. и Кавалер Чков Ненадович«.