Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)
14 ОДЕЉАК ПРВИ
5
ништа ни осећао, док је био здрав, и док их је могао служити. Гек кад се разболео, видео је шта је он међу њима, и колико за њега маре. Зато се он онако горко и тужи како су га у болести напустили и презрели сви његови пријатељи и доброжелатељи, који су га, док је здрав био и њих служити могао, љубили и посвојавали и златна му брда обећавали, правећи јамачно алузију и на свог рођака Јевту (Савића који му је могао помоћи. Једини од војвода и главешина, који је с Вуком био у искреном пријатељству био је онај простосрдачни добричина и велики епски јунак Хајдук-=Вељко.
Вуково је друштво било у овом средњем сталежу писмених људи, међу друговима по Великој Школи, међу учитељима, писарима и секре= тарима (Совета, као што су Максим Ранковић, Радован Дољанац, Стојан Ненадовић, доцније секретар Карађорђев, Арса Андрејевић с Кастриот«, ; »Албанез« који је због свог надимка морао бежати из (Србије, да не би био »конкуренат« Карађорђу на престо српски. — Речник, 5. У. пређестиу и др. Даље, Сима Милутиновић, учитељ у Вел. Школи, кога Вук и поред свег пријатељства није могао сварити због настраног и непостојаног ка= рактера његова, Јован Миоковић, Лазар Војиновић, Миљко Радоњић, донп= није попечитељ, Јеремија Гагић, Мих. Грујовић, Стеван Живковић, » Геле= мак«, Иван Југовић,учитељ му пре отварања Велике Школе и др. Нарочито је у ово време био у пријатељским односима са С. Живковићем који се оженио а8и год» Вуковом рођаком Савком (отац Савкин и отац Вуков били су од две сестре деца. — Истор. Сп. 1, за8, 349; Преп. 1, 49—71).
У Крајини се познао и спријатељио с Тодором Гирком, трговцем из Оршаве, и његовом женом Маријом и с тазбином му Демелићима; и с Михаилом Карапанџом, кнезом Крајинским, и његовом женом Саром. Тирка је доцније омогућио излазак Речника, а са Саром се и доцније дописивао.
о =
у
ма ој
Ме о
(на
=>
|. Прелазак у Аустрију, долазак у Беч и познанство с Копитарем.
У повратку из Пореча, Вук, ако је и стигао до Београда, врло мало се бавио. (Он је прешао код Ритопека «или код Гроцке) у Аустрију око 19 септембра и упућен је да издржава карантин у Халмалици (испод Панчева). Пошто је издржао двадесетодневни карантин, пуштен је 30 септембра као здрав »заједно са својом породицом« (5апне Реде у Вуковим хартијама). јамачно је с њим био и отац му и рођак (Обрад.
У Панчеву је био 3 октобра. Гу се нашао са зетом Живковићем и женом му, или су можда заједно прешли, (Преп. | 53; Грам. Сп. Ш 7). Из Панчева оду сви заједно у Земун, а одатле, оставивши оца с Обрадом у Срему «по свој прилици у Карловцима) крене се преко Пеште у Беч »барем од све муке не би ли немецки научио« (С. Н. П, 15 стр. ЛУ, Он
1 Допније причајући свој живот Срезњевском (стр. 35 вели да је дошао у ђеч и сам не знајући и не мислећи шта пе од њега бити.«