Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДРУГА. 17

У једном писму Добровском «4. јуна 181) пише он како му је Арм= брустер, цензор, тражио да за „Уагепапшзсће ВЈаег“ што исцрпније пише, и што сам не могне, вели да ће питати Жупана за Крањску, ЈаВлина и Цвешћа за Штајерску, Јарника за Корушку, Обрадовића (Григоријау за српске ствари, и неће се отканити док их не израде. Додаје да ће се преко грчког бечког свештеника Антима Гази препоручити митрополиту Стратимировићу. »За кратко време, ја ћу се у мом бечком центру тако умрежити да ћу опажати кретање својих словенских муха у Београду или Лавову, Прагу или Љубљани«. (ФПисвма 204—205). А кад је примио редакцију словенског одељка у „Мтепег АПсетете ГМегашгхенипо“, које су почеле излазити 1813 године, пише му опет 45. нов. 1812» да је позвао на сарадњу »за Крањску Вавнићара, за Штајерску Примица и Цветка, за Србију МуштикКог, за (Словаке Вожснаја. За северњаке понудио се сам Саршори, а ви би на сваки начин могли ангажовати Баншкћа за пољски.

"Ми морамо своје место у М.А [. 2. достојно заступати«. Писма 299,

И као бујан планински поток просули су се од краја :809 године по свима бечким књижевним листовима његови многобројни чланци и бе= лешке о Словенима, Грцима и Румунима, о њиховој књижевности, њиховим језицима и њиховој култури, чији број достиже врхунац у години познан= ства с Вуком — 199-тој. Те године написао је на 70 чланака и бележака (Р. Ф. В. за г. 191 и 12).

(Остављајући на страну друго, ми ћемо се задржати само на његовим везама са Србима и на чланцима о српском језику и књижевности.

(Са Србима (а јамачно и са српском ћирилском књижевношћу, Копитар се познао чим је дошао у Беч. Први његови познаници били су нека три Карловчанина, другови му на правима, Један од њих звао се Ранковић, за. кога Вук вели да је био официрски син Фр. Сп. Ш. бо. Еих је он распитивао о српском језику, о књижевности и о књижевницима, и мислио је да преко њих ступи у везу са Карловачким славистима. (О свему томе писао је он Добровском у првом писму из Беча 625. !. 1809, Писма 35—-27» додајући да су му они показали Басне Доситијеве, и објашња= вајући му ко је Доситије и шта је сад. Добровски му је одговорио да му је у неколико позната судбина Доситијева: »Он је први писао зегм!всћ ргозјо, и наишао је на одобравање. Једна кратка скица о његову животу, а нарочито списак свих његових дела, био би добар чланак за словенску Енишелопедију. Ми Словени морамо се прикупиши.! Други би био у Орфелину; да ли је још живе« (Писма 457. — Копитар се одмах обратио Ранковићу да пише у Карловце односно Доситијева живота и списа, и

1 »маг 5јаеп тизеп 2изаттепћа ен«, понавља речи из ранијег Копитарева писма, МИете речи употребио је скоро три године доцније (го, Х, 18) Копитар у свом писму Мушицком: „Пле Зјамеп зошеп аПе хизаттепћаЊеп ипа Зе уепезјепз уоп пип ап, дакећ пуећ одег иплиеаг, пе Бођкомзку та Метфтаџпо ејеп.“ — Новма Писма, 786.