Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

16 ОДЕЉАК ПРВИ

ГЛАВА ДРУГА.

Копитар и Срби пре познанства с Вуком.

ДИЈЕ Долазак у Беч и везе са словенским научницима. — Прво познанство са Србима и њиховим језиком и књижевношћу. — Његови чланци о

Доситију и његову значају у српској књижевности.

Копитар је дошао у Беч крајем октобра 1808 године (пет година, дакле, пре Вука) оставивши у Љубљани још недоштампане последње табаке своје (Словеначке Граматике. У Беч је дошао да учи права, од чега би доцније живео, и да изучава славистику ради сопственог задовољства ФПисвма 29. На правима је остао свега две године, и то више по имену, јер је наступио рат, и Фрарцузи су почетком мајаабод заузели Беч. Кад су отишли из Беча, Копитар доби допуштење да не мора посећивати лекције, већ се може приватно спремати. Издржавао се од давања лекција, јер готовина, коју је за осам година секретарске службе код барона Цојса уштедео, и помоћ коју му је овај овда онда слао, није му била довољна. (Све остало слободно време употребио је на проучавање словенских језика и њихових литература. ЕЊегови чланци, који су почели излазити у бечким књижевним листовима од децембра 1809 године «одмах по одласку Фран= цуза), обратили су пажњу меродавних кругова, и кад је умро професор чешког језика Бечког универзитета, њему је понуђено то место. Он је то одбио осећајући недовољну своју спрему за тај посао 47 септ. 1810; Писљма 169. ЕЊегова је жеља била да добије службу у Дворској Библио= теци, и чекао је да види шта ће бити са његовом молбом коју је још раније 45. нов. 1809) био поднео на једно упражњено скрипторско место, и које је после дугог чекања (децембра 180 год) и добио захваљујући својим везама, препорукама пријатеља, а поглавито својом личном вред= ношћу. Пре тога (крајем августа) постао је био цензор словенских књига. Тако је у 181 годину ушао са оствареним својим идеалима и сав се предао омиљеној словенској филологији.

Чим је дошао у Беч, он је живо настао да изучи и практички сло= венске језике и новогрчки и румунски. Гостионица »код белог вука« на СФлајшмаркту била је зборно место српских, грчких и румунских трговаца, којих је тада у Бечу било много више него данас!, и он је ту био чест гост, правио с њима познанства и разговарао се њиховима језицима.

Ради сазнавања књижевних новости и добивања књига, он је — поред страних

ступио у преписку са свима главнијим књижевницима и сла= вистима словенским (којих, уосталом, није тада ни било много». (С До= бровским је ступио у преписку још из Љубљане, а с осталима доцније, нарочито од како је добио скрипторско место у Дворској Библиотеци.

' (Ово је писано прг светског рата.