Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДРУГА 19

»С једне стране писац као човек, а с друге читаоци за које пише; и што нам у исто доба износи пред очи епоху нашег великог Јосифа [. и наде турске Европе« «ст. ј. Срба европске Турске). — Затим долази само писмо с врло малим пропустима што је јамачно избрисала цензура.“ ИМ овај се чланак допао Добровском, само вели, боље би приличио за Словану (тако је мислио назвати продужење Славина. — Писмђа 151. _

На крају стоји да ће се продужити «Р. С. В, и, 191, 189. То је заиста и учинио само годину дана доцније и у другом листу «К!. 5ећг. 79—9%. Задржат је и исти назив, само место »ООдломци« стављено је »Потпун извод«, и додато је и калуђерско име Обрадовићево «Доситије). (Овде је преведено нешто мало више од четвртине књиге Живота и Прикљученија, и могло би се рећи да и није »извод«, већ потпун превод. Изостављено је Предисловије, и један повећи одломак, а од она још неколика пропуста јамачно је неке избрисала цензура.“

Превод је, сем неколике погрешке,“ тачан, а сачуван је чак и колорит оригинала.“ Ради немачких читалаца су у напоменама неколика објашњења.

И испод овог чланка стајало је да ће се продужити «Р. Ф, В, дон, 192), али продужења није било.

Кад је овај чланак изишао, Доситије је већ био умро у Београду, и у место продужења Копитар му је написао некролог «КТ. 5ећг. 113—120). (Ово је прештампан његов први чланак о Доситију из Анала са ситнијим

' Изостављена је прва реченица; даље »моја ће књига... до: и љубити правду« (стр. за држ. издања Дела Доситијевах); Оне, у којој га је Бог... којега су год они закона и вере« (стр. 56), »>ТГи гледај те распошљи,.. могуће, изоставити« (стр. 66); и изостављен је поздрав: В прочем... — Други и трећи пропуст јамачно је цензурисан, јер

се говори о верској толеранцији.

2 Преведено је од стр. 17—25 (држ. изд.). Изостављено је: »Зато како сам обештао.,... водитељи и учитељи« (стр. 17а и 6); >Ево какву силу... млади људи упорност и тврдо= главица« (стр. гта и 6), »За садобаче.... тоће се познати« (стр. 226); »Он није одређен... бедствију находи се« (стр. 25а), >Млад човек и неразуман.. који се тога благодејања не спомиње« (стр. 256). — Два последња пропуста јамачно је цензура избрисала.

з Погрешке су ове. Реч сшараш «Добра, учитељ и Дима Грк) преводи с Калуђер (Мбпећ); течу Доситијева сва су деца звава бабом, он то преводи с дед (гоззуајег); реченицу: чујући многе у Темишвару, да говоре немачки, и солдаше Талијанце шалијансћи.... превео је: т Тетезуак огеје ЗоГдајеп Фешзсћ ипа Пабепезсћ зртесћеп ћотбе; и можда

још каква ситница,

+ Почетак је овакав:

Мет беђинзогЕ 156 фе Чјаф Сакоуо па Тетезуатег Вапаћ. Мет Мајег паппе ајећ Сеого Ођгадоме, моп МаНоп ет егђе, зетпез Сеу/етђез еш Кигзећпегипа Напдеј5тапп. Мете Микег Ктипа, уаг себи Но ацз дет Поме Зетатоп (54. Магби) чпмен Сајеоуо, Тосћеег де Капко Раџијче.

Место рожденија мојега било је варош Чаково у Банату Темишварском. Отац мој звао се Ђорђе (Обрадовић, родом (Србин, по занату ћурчија и трговац. Мати моја, Круна именом, била је родом из села Семартона недалеко од Чакова, кћи Ранка Паункића.