Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДРУГА 25

венске деклинације и коњугације, који су део његове Старословенске _Граматике, — Коши му је одмах одговорио «а. нов, нов ст, и обасуо га новим питањима.

Преписка са ССтатимировићем била је врло мала, а са Мушицким, и ако је дуго трајала, била је врло нередовна и није се могла развити онако као што је Копитар желео и свим силама настојавао, Напослетку га је молио да му каже другог човека на кога би се могао обратити. Копитаревих писама из овог доба очувана су четири, а била су још два. (Од Мушицкових није очувано ниједно, а била су сем првог још свега два: једно лети 1512 г, кратко са пакетом књига, и друго (словенски) 28. децембра (ст. стил, исте године. Копитар. је тражио од њега — између осталог — да напише збијен, али потпун, преглед досадашње српске литературе, »који би био украс наших литературних новина СМлеп. аПо. Та. 210.) и био би прештампан у све европске журнале«. — Његова извињења не прима, јер написати рецензију за њега као примерног ве= штака и писца није никаква тешкоћа, а ако неће да се зна, нека само пошље њему спис, па ће га он сам преписати »као што је Шлецер радио, а части ми, сем вас, мене и Бога нико писца неће знати«. Нов. Писђма 794.» (Све је било узалуд. »Али Мушицки ћути — жали се Жупану не знам зашто; учинио сам што је до мени, његова је сва кривица.« (20/8. феб. 1812. Нов. Писљма 261.). Мушицки није био човек за то, а можда е узрок и (Стратимировић, који је, може бити, био врло незадовољан Копитаревом рецензијом Мркаљева Азбукопрошреса која је изишла баш у ово време «15. новем;.

Ради добивања књига из Теодосијеве штампарије у Млецима завео је преписку са Соларићем (која није очувана), а лично се с њим познао 1818 г. кад је овај долазио у Беч ФПисвма 242, 252, 248, 439; Нов. Писђма 497.

Лично је био познат и с Урошем Несторовићем, главним инспектором српских школа, а можда се овда онда и дописивао.

(Од млађих људи (после она три Карловчанина) главну су пажњу Копитареву привлачила два медецинара, Фрушић и Давидовић,

»ССад имам на расположењу доста Срба — хвали се он Жупану 48. јуна 1812 — баш и у Бечу, између осталих и актуара главне школске инспекције Берића «Јована), који ради на једном српском речнику, и коме је мило моје пријатељство.« Нов. Писђма 249.»

Ш.

Његови реферати о српским књигама. — Интересовање о подизању српских школа. — Старање о оснивању спске штампарије у Бечу и о покретању Српских Новина.

Поред узгредних напомена о Србима и о њиховој књижевности у другим чланцима! написао је један подужи и један краћи чланак посвећен 1 Као (сем у напред поменутим): Зетлјеп одег Зегмеп 2 (К!. Зећг. 56), Раетонзеће

Рћапјачјеп етпез ЗјЈамеп (КЕ. Зећг. 63) и прерађено ВЕсК аш! Фе чјау. Мипдатеп (МУ. А1. Г. 719. 1813. бр. 34 и 35, 27 и 30 априла. Петровски), Зјау. Ма Кет Кипде (К]. Зећг. 120) и др.