Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ГЛАВА ДРУГА

(кој =

За Жртву Аврамову вели, да су оба издања готово истоветна, само је оно латиницом за један трохеј дуже (од 12 слогова, а ћирилско од 19). (Стихови нису глатки (Клшејгете), али се ипак лепо може видети изврсна способност српског језика. '

Видаковићева Историја прекрасног Јосифа писана је обичним српским десетерцем са сликовима.

Дошеновића јако хвали, и жали што се више шта не зна о његову образовању. На њему се јасно види утицај Доситијев. (Он познаје страну књижевност и пише с прецизношћу. Цитира његове речи из предговора: Стотине хоће да се пише словенски, али хиљаде хоће српски; парница ће бити брзо решена.« Хвали га што не пише љ, и онако руска азбука због унциалног писма троши много хартије, зашто би се додавали још сасвим непотребни домеци. За његове песме вели да су успео оглед из кога се види да језик словенски, иако је оригиналан, способан је да у новом начину прављења стихова срећније него икакав други европски

подражава мешовитом талијанском језику.“

Али је најодушевљеније поздравио »Сало дебелога јера«, иако није знао писца Он је то превео са „Еогцасипо дез стођеп Јег“, и доцније се извињава да је за »сало« мислио да долази од слаши, иако и (Сло= венци реч сало имају у истом српском значењу.“ Чим је те књиге добио писао је Добровском 42. апр. 181); и вели како се од срца обрадовао јед= "ној граматичкој брошири »Сало... Го је тако логична расправа, да сам се зачудио« и излаже му готово целу садржину. Приказ почиње овим речима: »На ових 19 страна има више филозофије о језику него у каквој дебелој граматици. (Овако бистрог граматичког ума нисам нашао у Из= раиљу«; а завршује жељом да што пре изиђе обећани језикопрошрес и српска граматика, јер »од таквог језичног филозофа и језичног знаоца, као што се Господин (С. М. показао, може се само нешто одлично очекивати«.

Други се чланак бави само двема одама Мушицкога и то врло укратко приказаним: Сјени Доситија Обрадовића, и Ода мојему прија= тељу Михаилу Витковићу, (Он је изишао скоро две године доцније (у јуну 183, КЕ 5ећг. 209—210), иако му је Мушицки прву оду послао у новембру

1 У писму Добровском «12. ТУ. 1841) вели да је преведено с грчког у метру као: што се ббли на горђ зелено. (Хасан=агиница.) Исак зове мајку у помоћ врло дирљиво. — Писма 198. |

2 Мешовитим језицима зове талијански, француски, енглески и румунски, а ориги= налним немачки и словенске језике.

3 У писму Мушицком од 20 окт. 1811 пита га ко је тај С. М. — Нове Писма 786.

= Мап мага пиећ аџзоејасће ћађеп, Чаз5 1ећ ејп5е сало (уаз млт Кгашег досћ аџећ ћађеп) дитећ Еотђасипе (пећ дасћје ап слати) зга дигећ Рен Шђегзене. Тћ СоКез Малпеп! га Бећјег оетћаттеп. пиот 185 јешћвећ. АЈ5 зећ зетћјса апбпо, ћане зећ Кетеп зетјзећеп ВеЕаппћеп Њеег, мле 9је меПејеће млззеп. Гааезвеп 156 тел МШе гет, ипа тећ Јетпе сетпе аоћећ Мепе5 ћхи. — Писмо Вуку од 50, март 1815. Преписке Г 401.

5 „ОџезНопет ргоропи (е! го ргаесјаге): 5Ео зи пе г 510 јемк!.... итд, — Писма 198, од 12 апр. 1811.