Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

а чи

ГЛАВА ТРЕЋА | - 37

Добровски пише Ођгадомелћ, и напомиње му да сћ није с већ п, Копитар му одговара да Ођкадом!с пише себе увек са С, »само свога оца пише (Обрадовић «|: уапап! заере сћ еј 6 шЕ езе ма ете т Моро Писма од, 6, 136» Ако је кога од (Срба за што и запитао, овај му је могао по књишки одговорити, и не мислећи да народ тако не говори, јер су они јамачно многе књижевне речи у обичном говору употребљавали, као што у осталом и Вук у ово време (па и 1815 год) непрестано пише: Серблви сердце, перви, доброжелателно, принадлежи, чувствовати и т,д,и т,д,

Исту таку невољу имао је Копитар што није било никаква српског речника. Курцбеков |речник он зове »мелезом«. (Он се истина помагао речницима далматинских писаца, али сам вели да читајући Доситија многе речи није нашао ни у најбогатијем од њих, у Штулијеву. «КЈ. Зећг. 67 и 2957. — Не треба заборавити да је код Доситија било много и сло= венских речи, и да за све није крив Штули; у Курцбекову би их пре нашао.

Зато је он и у писмима и у чланцима «К!. Зећг. 144 и 210» тражио од Срба да једном свој језик учине доступним и странцима тиме што ће написати граматику и речник. Још док је преко Ранковића био у вези с Мушицким, обратио му је пажњу на потребу једне новосрпске граматике. Писма 52» А у првом писму пита га дали има каква српска граматика, пли какав речник бољи од Курцбекова, или да ли ће га скоро бити; »Ваљало би узети за преглед Чешку Граматику Добровског ради критике и философије језичне«. Нов. Писњ. 787» (Он се највише надао на Мркаља, који је у свом »Салу дебелога јера« и обећао да ће је написати. «КЛ. Зећг. 144). Кад од тога није било ништа, он се поново за то обраћа Мушицком «Нов. Писљ. 794.). Наговарао је и Фрушића и Давидовића да је напишу, али све није ништа помогло.

(Све ово и по овим принципима наменио је Копитар да у српској књижевности оствари »нешколовани, али од матере природе тако из= дашно светлим умом обдарени« Вук (Нов. Писма 796.

Да је он одмах добро оценио Вука и наменио му све ове послове, види се и по томе што је као редактор словенског одељка ХЛепег АПе. Гарет. -!ао-а од свих Срба једино Вука позвао на сарадњу.! Истог дана (8. фебр. 18147, имајући већ у рукама на цензури Вукову Гјеснарицшу, пише Жупану: »Срби ће вас све за собом оставити! (Овде је неки Вук Мо, који дивно српски пише«.2 Неколико дана доцније «пре 20 марта»

' Тај штампани циркулар (2 л. у 4% очувао се у Вуковим хартијама. Копитаревом руком написана је адреса: Неттп Мик Збећапомћа т Улеп, и потпис: |: дав Еасћ Аег вјамјзећеп Бргасћеп, Корнаг.

2 Нов. Писма 261. — Ово је најстарији помен о Вуку у Копитаревој преписци. Нема сумње да је Копитар писао о Вуку и Добровском. али су та писма изгубљена.

У њиховој преписци први пут се помиње Вук у Копитареву писму из Париза од 12 дец. 1814: »Ваљда су досад изишле народне песме« (Писљма 391). Добровски му је од=

говорио да их чита са својим ученицима «Преп. |, 143; писмо није очувано). Разговор се дакле води о Вуку и о његовој ПЏеснарици као о већ познатој ствари.