Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ПРИЛОГ ПРВИ

»Ни стел' скоро од Србске краине »Са Мишара полља широкога!

»Ни стел' видли мога Господара, »Господара Кулин-Капетана;

»Сл' већ скоро (Серблље покорио И сву шњину землђу освоио! Ули много робљље заробио,

„ЈИ велики плиен задобио!

»Оћће л' скоро белу двору доћи,

И довести младие робинља,

»Све лиепи (Сербски деволка; »Да ми децу по двору нђилко, И да служе око бела двора. »Одће ли ми доста дотерати »Лиепие крава Мачванские

„И велики Тамнавски сивулља!'«

Кад то чуше два врана гаврана, С дан гракће, други проговара: » Он Бога ми Госпо Кулинова!

»Ми смо синоћ од Сербске краине »Са Мишара полва широкога;

„Ради би смо добре донет“ гласе, »Али треба право казивати:

»Јесте л' скоро од доње крајине, »Од Мишара поља широкога,

„А од Шапца града бијелога: »јесте л вид ли млогу Турску војску, »Око Шапца града бијелога

И у војсци турске поглавице"

»Јесте л видли мога господара, »Господара Кулин=капетана,

»Кој је глава на сто хиљад војске, И који се цару затекао,

»Да ћ Србију земљу умирити

И од раје покупит' хараче;

»Да ће Црног Борђа уватити

И жива га цару опремити;

УИ да ћ' исјећ Српске поглавице, »Кој су кавгу најпре заметнули! »је ли Ђорђа цару оправио!'

л' Јакова на колац набио!

ли Луку жива огулио!

л' Цинцара на ватри испеко! л' Чупића сабљом посјекао! »је л' Милоша с коњма истргао! »је л. (Србију земљу умирио;

„Иде ли ми Кулин-капетане! »Води л' војску од Босне поносне!

»Иде ли ми, хоће л скоро доћи! »Не гони ли Мачванскијех крава! »|Не води ли Српскијех робиња, »Које би ме вјерно послужиле!

»Каж'те мене, кад ће Кулин доћи! »Кад ће доћи, да се њему надам «

Ал' бесједе двије тице вране: »Ој госпођо, Кулинова љубо! »Ради бисмо добре казат гласе, Не можемо, већ каконо јесте: »Ми смо скоро од доње Крајине »А од Шапца града бијелога »Са Мишара поља широкога,

»Виђели смо млогу Гурску војску »УОко Шапца града бијелога,