Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

750 ПРИЛОГ ПРВИ -

»Видили смо твога Господара, »Господара Кулин-Капетана;

Он е лоче гориш учинио »Да разбие (ССербљље на Мишару

»М да продље граду Београду; »Али га е срећа преварила, »Србо су га Серблљи дочекали, УМ сву су му воиску разтерали; »УИ он ти е гонак погинуо

»Са своием милим побратимом, »Побратимом Мехмед“ И аенст »«Од' Зворника града биелогау »Коино в био десно крило »Целе Босне и њене краине,

»И мисмо им очи повадили,

»И нвине се крвце напоили,

»Већ ти неће више двору доћи

»Ни довести младие робинња, »Нит' дотерат“ плиен од Сербие; »Бритку сабљу твога Господара, »Каквеоно у своп Босни непма, »И остало руб и оруже

»То су биле слуге пониеле

»Да донесу двору биеломе; »Али су и Серблљи председнули »У Китогу, и све задобили.

»И еноти сада бритке сабље »У Милоша Поцерског“ вонводе, »И 'личи му љепше бит! неможе, »Баш канда ес за њљега кована,«

»И у војсци Турске поглавице, И вид ли смо твога господара, »Господара Кулин-Капетана,

»И видли смо Црнога Ђорђија »У Мишару пољу широкоме;

»У Ђорђија петн'ест хиљад Срба, ЗА у твога Кулин-=капетана,

»У њег бјеше сто хиљад. Турака. »Ту смо били, очима гледали, »Кад се двије ударише војске

»У Мишару пољу широкоме, »Једно Српска, а друго је Турска; »Пред Турском је Кулин-капетане, »А. пред Српском Петровићу Ђорђе;

»Српска војска Гурску надвладала. »Погибе ти Кулин-капетане »Погуби га Петровићу Ђорђе;

»С њимпогибе тридесет хиљад Гурак; »Изгибоше Гурске поглавице, : »По избору бољи од бољега,

»Од честите Босне камените,

»Нити иде Кулин-капетане,

»Нити иде, нити ће ти доћи,

»Нит' се надај, нити га погледај, »Рани сина, пак шаљи на војску: »Србија се умирит! не може.«

Кад то зачу Кулинова када,

(Она цикну како љута гуја итд. до стиха 146:

»Не стиде се цара ни ћесара.«