Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

ПРИЛОГ ПРВИ ј 158

Чати брату самртну молитву. Тадан манка стаде нарицати: Кад то виђе мајка Анђелија, Закукала, кано кукавица: >јао, Јово, моје ране грдне (грдне ране» о Што ће, Јово, Сријем земља равна; » Што ће, Јозо, твоји б јели двори! „Што ће, Јово, твоји врани «добри) коњи) »Врани коњи и сиви соколи! »Што ће, Јово, твоје пусто благо! »Што ће, Јово, твоја вјерна љуба: | »Што ће, Јово, твоја стара мајка '« Тад се Јово из мртвих поврати, Па мртвачким проговара гласом (гласом проговара): »Сријем земља стећ' ће господара мИл' бољега, или ће горега; »Моји коњи и сиви соколи »Меми двори мом рођеном брату „И бијели украј (Саве двори УМоме брату Зман-огњеном Вуку; »Моме брату Змајогњеном Вуку; »Моје благо мојој старој мајци, у Нек се рани и ода зла брани; Мби конђи моме драгом брату, Моме брату Максиму владици; Морс љубу да е Бог убие: »Моја љуба ал је рода туђа Она ме је често опадала (биедилау »Моме брату Максиму владици:

»Да а лљубим (Сремкинље девошке — »»Деспот јован ходи по Сријему. »»Те он љуби младе и ђевојке,« »Ал ни њојзи жао не учинте: »Подајте јој три товара блага, Нек се рани, док је срећа нађе,«

То изусти Деспотовић Јово То изусти, а душу испусти.

3.

Хасанагиница

Вук ову песму није нашао у народу већ је исписао из Фортиса, и то ам г. у Пјеснарици с више, а доцније 1846 г. у Ш књ. с мање. исправака.

Ниже се преноси Фрортисов текст (по издању Миклошићеву у Зитенсћке а. рћоз. избог. Сјаззе Бечке Академије књ. 103 стр. 415» с исправкама Вуковим у првом (са) и у другом «0 издању,“

= Миклошић је ту издао и други бољи икавски текст по рук. ХМШ века. Који је можда служио као оригинал Фортису, али о њему нећемо водити рачуна јер није ни пред Вуком био.