Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

54 ОДЕЉАК ДРУГИ

(»козе изгледају као срне, пас као лисица, девојка је сувише стара, а момче је глупаво (егез505), али како се њоме хоће да представи српска ношња, може поднети само би у дну место стиха боље било ставити Сраска пастирка из Ресаве.« — Преп. 1, 132, 134). Али је Вук био задовољан п једним и другим и није хтео ништа мењати. Е

Врло је нежна посвета књиге госпођи Марија ош Станисављевић:

» ... Прив четири године дана, кад 6 мене,,.. болест у убожеству на= пала, онда су мене презрели и оставили сви мои прилтелљђи и доброже= лателњи,... и морао сам ту у болници Ново=Садскои,,.. лета 181о=га зиму презимити. (Онда сте ви мени, кад сам хотео у топлице поћи, цедро даровали 150 форинти.... Од онда.... ни есте ме више ни видили нити сте што о мени чути могли.... и морали сте већ одавно помислити, да сам а.... ваше благодсланиес заборавио. Као год што сте ви мене уверили да јошт има медђу лљудима сердца.... пуни.... сожаленил к бедним.... тако а сад да би уверио вас, да се получено благодеание риедко заборавлља, усудио сам се ову.... Песнарицу посветити вама.... за знак вовеки не= заборавлљене благодарности и глубочаишег високопочитаниал,...«'

Песнарица је изишла из штампе почетком августа. Оглас да је књига изишла изишао је у Давидовићевим Новинама од јула «бр. 168 стр. 686).

После Песнарице предузео је штампање Писменице за коју је издао и позив на претплату «датиран 25 августа) и који је 2—3 пута разашиљат уз Срп, Новине. За скупљаче претплате означио је у њему готово све иста лица која су скупљала претплату и за Новине, а јамачно их је и на= рочитим писмима молио да се тога приме, јер прва писма С. Текелије и П. Атанацковића одговор су на та писма реп. |, 494 и 505»

Писменица је штампана у истом формату као Песнарица и има 106 страна и 5 непагинованих листова, од којих су на првом штампарске погрешке, а на осталим имена претплатника. Напред има још шест листи, наслов, посвета и предговор. Насловни лист гласи: ПИСМЕНИЦА СЕРБСКОГА ТЕЗИКА, по говоРУ ПРОСТОГА НАРОДА НАПИСАНА ВУКОМ СТЕФА= НОВИЋЕМ, СЕРБТАНЦЕМ. У ВИЕННИ, 1814. У печатнљи Г. [оанна Шнирера.

Претплатника се јавило мало. Вук истина приводи 139 имена «за 273

егземплара),2 али су тада писци међу претплатнике стављали и она лица за која су мислили да ће књигу купити, Међу таке можемо поуздано

рачунати оне из Србије (24 имена за 105 егземплара).

Писменица је посвећена архим. Мелентију Никшићу (потоњем вла= дициу и у посветном писму Вук му захваљује што је платио трошак за штампање, и »за знак благодарности и искренога високопочтенља« он му је и посвећује. »Да Те Бог дао, да род Сербски има доста такови ревни=

1 Прештамп. у С. Н. П. |, стр. |=-Ш.

2 Г4з ових места: Гор. Карловци 30 (47 егз.). Србија 24 (105 ега.), Беч 17 (57 ега), Карловци и, Баја о, Мухач 7, Осек 7 (8 ега), Загреб 5 (9 егз), С. Андреја 5 (6 егз.у, Сењ 5 (5 ега) Н. Бечеј 3 «ко егз.); Даљ, Јегра и Перна по 2, Арад : со ега) н Рума и Лавов по 1.