Живот студената у Сједињеним Државама Америке

14

немају партиских организација. Одговор је био скоро увек исти: Ми немамо нп времена, ни какве користи од тога што би се бавили партиским стварима. За тај ци-љ су изабрани и плаћени сенатори И. иосланици па нека се они брину о партпјама. Већ, из овога се внди колико су код њих целокупан рад ц брига расподељени, и како се код њих нико не меша у туђ посао . Свако гледа своју бригу и да свој посао, изврши тачно, савесно ина време. Ово нам донекле објашњава и тај факат да у Сједињеним Државама Америке има такорећи оамо две политичке партије: демократска и републиканска, на сто двадесет милиона становника, док ми на десет пута маше становника т, ј. дванаест милиона имамо десет до дванаест партија.

Но зато њихови студенти имају много више научних, литерарних, социјалних, економских и спортских организација. У научним и литерарним организацијама на периодичним двонедељним или м-есечним састанцима студенти читају своје радове, критикују и расправљају о њима, што се после и штампа у студентоким часописима. Затим свака струка и свака година има своју стручну или класну организацију, која заступа разредне или стручне интересе, али се никако не меша у политику.

Како њихов университет има добру катедру за журналистику то код њих има и потпуно спремних студената журналиста, који самостално, без помоћи наставника издају дневни университетски лист. У њему се поред обичних рубрика једног доброг дневног листа доносе свакодневнп догађаји на дотичном университету, као разна специјална предавања, седнице, зборови, концерти, утакмице и уопште све што се догађа на уштверситету. Издавачи, дирек-