Живот студената у Сједињеним Државама Америке

добро спремљспи и способни за службу народу и држави, п ако су поред тога здрави и снажни не само интелектуално и морално, већ и физички.

Држава и народ, па и сам апсолвент, немају ннкакве користи ако будући лекар, професор и т. д. укратко после свршених студија умре или животари кашљуцајући и ширећи заразне клице. Од таквих апсолвената држава има само штете, и то двоструке штете, јер је, прво, оно време, енергија и .новац, што је утрошено на студирање, узалуд бачено, друго, пак, што ти људи само повећавају државни и национални терет, пошто су због разумљивих разлога неспособни да сарађују на државном и народном напретку, а падају на терет друштву.

Да би се ово зло сузбило на американским университетима је обавезна телесна култура, спорт и атлетика, мада тамо обавеза није ни потребна, јер је немогуће замислити американског студента који не игра тенис, футбал, боксовање и т. д.

Узгред самб да споменем да је велики светски научник, наш сународник, професор Пупин, као студент на Колумбија Унпверситету, био најбољи спортиста и атлета у својој класи, и да му је донекле и то помогло да буде запажен још као студент, што му је донело доста користи. Светски геније Никола Тесла је одличан пливач, и то га је једном спасло од смрти; он се и данас у седамдесет другој години живота шета по два часа на дан, те поред свег његовог надчовечанског умног рада, у седамдесет другој години изгледа као човек од педесет год., дакле за двадесет година млађи. Ово није прича већ факат, јер сам ја видео госп. Теслу и био са њиме тачно пре годину дана.

27