Жидов

dakle čini osekitom pojavom, nije njegov** teorijska pozadina, nego jedino njegova politička metodika, kojom se ta teorija po prvi puta, i to silnički prenosi u živoj Preblizi smo događajima, a da bismo mogi o njima stvoriti miran sud. Ali zato ipak ■e ćemo da zatajimo svoga zgražanja nad onim plemenitim žrtvama protivnih nazora koje danas plivaju u. potocima krvi. Najenergičnije odbijamo tendencijozna objcđivanja, da su Jevreji obretnici one terorističke revolucionarne tehnike boljševizma. Da je uz Lenjina, Buharina, Zinovjeva Trocki, to nije dovoljno, da se motivira takova tvrdnja. Tim više, što je statistika pokazala, da među boljševicima imade razmjerno malo Jevreja. A napokon Jevreji m historiji ljudskih krvo'oštava nikada nijesu igrali u!oge ; Možda bi se za tu praktičnu politiku boljševika mogla učinit Večma odgovornom ona autorova hereditama i „demonska konzekventnost" Lenji nova . . . Svjetski je rat minuo, ali neprijateljstva ■ijesu jenjala. Zrak, koji udišcmo, odista je okužen mržnjom. Je Ii potrebno ; da se strasti onakovim literarnim produkcijama i dalje raspiruju? Vrijeme je, ljudi, da se zbližimo. Dr. R . . . . r.

Em. RadU

»tima.« Židovi su dakle tako trpili od boljševičkog režima. Najviše su od toga stradavale bolje klase Židova, ali nije bilo * rijetko, naći siromašnih Židova u boljševičkim tamnicama. Sad, 'kako je to kod »vih pogroma, najviše trpa siromašnija klasa Židova; malim trgovcima, zanatlijama itd., koji teško nade tla namaknu kukavni hljeb, ođuzeše zadnju imOrlimi, koja im je još preostala od boljševičkih »rekvizicija«. / * Novi reži*. Jest, valja reći, da je novi hst u povijesti ovoga grada tužan; on je, tek što se stvorio, zamračio početak režima, koji se činio mnogima erom rada i vladom zakona, s čistom i jednakom pravdom za zaštitu svih naroda, svih klasa, svih slojeva društva. Sad ovaj narod pita: »Je li to put. kojim će da započne nova era? Kad će proći ovo cblačje duha mržnje, pogroma i suza?« Ovu sam tužnu i tmnrnu stranu u životu našega grada ispisao za prvih dana, dok je još pljačkanje haralo ulicama. Mi-

slio sam napisati niz kratkih listova u mjesnim novinama, koje su izlazile u doba nestašice papira izuzevši za zvanične boljševičke listove. Držao sam nemogućim za jedno »slobodno« novinstvo i nedostojnim takovog novinstva, da započne svoj saobraćaj pa svojim čitaocima time, da šuti o stvarima, koje svatko vidi, a protiv kojih .je dužnost svakog čovjeka da oštro protestuje. Ali... nikakva takva bilješka, pa ui koja od Ovih, nije nikad ugledala svjetla javnosti. Hoću iznova da pokušam, da iznesem ovaj »novi list« pred oči javnosti, da je obavijestim o prilikama života n rpoltavskom kraju i o njegovim značajnim crtama. Nije nepravo, da će se ovi dogadjaji posvuda pOgOvarat.i Htjeli ili ne htjeli' ti će dogadjaji biti u svačijim ustima, i oni će često biti pretjerani. Pravo je zlo to, što sn se ovaki dogadjaji mogli desiti te da se u izvjesnoj mjeri nastavljaju, Proći marno njih šutnjom, značilo bi vraćati s k nojevoj politici. Pol tava, 30. jula 1919.

Vladimir Koroßuko.

Antisemitstvo.

(la rasprave poznatog čGškog filozofa -u Morinama »Cesjkal Straž« hr. 43 a 4fi.) ... Antisemitizam j/0 tako niska P 1 ®anavera kana verovanje u veštice, jest gi«h protiv vere u lice Božje n eOv<feu, a nalikuje u svojim posledicatma posvema onoj ■iskoj pTassnoveird. I zato: nkraj » amtis©mitizroom! JevTeji doduše pate od amtksemitižrna i krane se od njega, to jg'-stvar njihova, a gledalac te obrane primeeujia n MiajboIjem slučaju, da se bflane nespretno (ta povCsna jevtrejska spretnost, nveren sama, jednako je samo komad praanOvCTe) . Ali •d antisemitizma patimo mi sva,, društvo, *aTod, država, opći moral, istina, a toga treba da se obranimo mU Antisemiti predkaciše meni doduše neobičnu zabrinutost

aa JevTeje; no molim pristojnog čitatelja (i samo za takogu pišem), da ne \un.eće » moja razmatranja svoje predrasude d siguran sam, <la 6e omla razum oti. ila ndjjie nikako Jevicj, nego da Je antisemita najveća pogibelj republike. Antisemitizam Je nenavisno raspoloženje misli protiv Jevffeja kano plemenu tekfiiio i duševno tobože nižemu; od : njegovih društvu štetnih osebina može se obraniti samo nasiljem. Jevreji da su duševno niski : prevejaai, materijalistički, egoi•tičkii, dirže potajno skujKa ne satoo u obitelji, već na ćelom svetu, tako da se i*>Ijflčki JevTejii u tajnoj simpatiji sa JebiTejima engleskima i južno-ameffličkima; iiucuiu apetit, da obladaju svetom rliskim srestvima (nOVoem), od naravi su anarverokanoi, a osobita nenavkte Slavenima. ‘ Češke su novine pune ovih tužba: antisemiti z»m je cttinas za češku državu aktualniije pitanje njego vera. Započelo je to početkom rata, onda je došla debata u novinama, rasjurava Herbenova, a još oštrija antisemitska rasptSJva Uhlirževa; zatim je počeo »Večeri m svojini surovim majpadlajima, a jedno vreme i' »Venkov«. Prof, Pekamž dao je antisemitizmu znanstvenu sankciju raspravom: »Jevreji i (boljševizam (»Nar. Lasty< 31. IX.). gospodj®, VikovU-Kunetieka napisala je u 'istom Metu rtaspralvu »Tameček«, u kojem se grozi indirektno pogromima, a i tednici drže podftanim, da šire antisemitsko rasiOiloženje... Iz praških novina pak širi se antisemitizam u pTovdncijn; provincijalni listovi pasu u njegovom dubu uvodnike, a većinla ih danas smatra neosporivom stvaili, da češkOslovački naTod mora da bude na volvek antisemiti tican. Jiefeu li Jevreji tso loši, kako tih sa sviijn strana okrivljuju I Pre nego se odlučiš na odgovor, čitatelju, seti se, da si Slaven. Što su bili Slaveni u očima Nehraoa? Bio je to narod telesno i duševno tobože niži; Od njegovih društvu štetnih osobinu može se braniti samo nasiljem; bili su to niski prevejianci (Cdai), nesposobni vlas idealan poliet; množe se kano kunići (PoIjači), a masom hoće da nadvladaju ne-

mački duh (Rusi); naginja anarhizmu (što jest boljševizam); služe austrijskoj vladi u provadjan ju njezinih naltražnjačkiih cfi-ljpva; kako je ušljiv Jevreji m, bio .je ušIJiv i Srbin; poznat« ii im« Wcnzels-liaus. Nama su bili bedind drotari idealom, no Maidjar ih gleda baš tako kako gledajtu naši antisemiti poljlačke JerTejp, a isto preziranje su tJj>eli češke harfneistice u Rusiji j češki krojači u Beču. Zar mislite, da nije dokazalo iskustvo Ovim našim neprijaiteIjma, baš kaošto to dokazuje antisemiti iskustvo o Jevrejima, da je Slaven nizak, nemoralan, ponizan? TurgCnjev bio .je tankoćutan književnik, ali jdtlini Ceh njegovih lomana je, koliko znam, ličnost, niska*, pohlepna, beseilna. Bilo je u ostalom časova, kad je čitatelj, možda i som* oduševljeni panslaven:, jednako nisko sudio o Slbvenima kiad su Rusi Regati dai ratišta. Izdali su nias, izdali anianfcu, izdali e*o svet, ne održaše obveze, što ih je preuzela Rusija, kad je stupila u nad; laidne krvi izdali su Nemcima na smrt najnzvišenije ideale modernog dobra, slobodu ljudi, šiobodu naroda, civilizaciju i zal što? Jer su išli, da si dole zemlju. Neka se sEti čitatelj, što je tuda mislio o Rusima i o Slavenstvu. o narodima' višim i nižim, i kako mu je bilo, kad; je Clemencetau bacio u lice ruskome narodu reč »Izdaja! • Zar mislite, da se zaboravlja na tako podlu stvar u nekoliko godina? Nakon stoljeća joi pTedbacivaće to Rusima. A ipak znade čitatelj, (Ka su to ljudi kao ii mii, naša braća, koja će ste dignuti niai nivo naroda zapadnih a moguće još više. No zašto da prosudjiujem Jevtreja drugačije nego Slavena, nego Rusa ? —; dntisemita stereotipnodt njihovih vanjSi: isto, što se pisalo profji Jevrejima. zai Hilsnera, piše se i danas. Da naši ljudi barem studiraju antisemitsku literaturu Diihringai. Chambesrlaina, Bd. v. Hartmanna, da pruže čitateljima nekoje misli! Njima je dovoljno »iskustvo« ii zaboravljaju, da je to baš Osebima praznovefnih Ijndi, da se zadovoljavaj« »iskustvom« i da zabacuju razmišljanje. VesTovanje (u duhove, u čudeaai. čarolije, u sablasti K nije drugo, već pouzdavao je u nekritičko iskustvo, u to što je tko video ili čuo, »neka« ti, što ti drago«. Na iskustva su se pozivala plemići. koji su se protivili oslobodjenju seljaštva!; natražnjaci, koji su se bojali da dadu puku slobodu; crkva, koja nije htela da dade puku u ruke pismo; seljaci, koji nišu hteli da plime nove metode olbradjivanja tla. 0 tom se radi kod naiiTednjačkog čoveka: da nadvlada u sebi tobožnje iskustvo (t. j. ograničeno znanje) razmatranjem, kritičkom spoznajom, venom u pravednost! Čitalac mora da je sebi svestan, te ništiaj ne dokazuje, ako »njegovi« Jevreji nisu ni zašto. Toga neka se spOmenfi' svaki, koji se pošteno predaje jednoj novoj istini. Doimala će spoznati, da pretežna većina ljudi »nije ni zašto«,. Jedva će naći nekoliko prtijiaitelja, a s njima idß U boj protiv svih. Svet ga proganja najprljavijim sredstvima, a ip a 'k veruje laj junak. da su ljudi dobri j rila če jednom svi spoznati i kako otu ima pravo. Verovati, raditi, a ne zlobno psovati na One, koji smetaju! Opetujem: Antisemitizam je praznovera; protiv svega j© zdravog razuma, te bi JC-

BROJ 37.

3