Жидов

Iz Palestine

Keren Hajesod investirao je u ..Palestini u *. 5684 L 397.000. Prema privremenom izvještaju & 1 -nancija'nog odijeSenja Cijortističke Palestinske Egzekutive za god. 5684 investirao je Keren Majesbđ u toj ‘ godini u Pal&ttkf 397.000 funti. (Budžet, "koji je za ,god. 5685. prihvatio Akcijom -Ko-': mite vprediviđa investicije u .iznosu od 446.000). Blagajnik palestinske egzekutive konstatira sa , v zadovoljstvom, da je pravovremeni doticaj novca u drugom polugodištu veoma olakšao rad toj egzekutivi. Liga Saveza Naroda u Palestini. U Buitselju postoji. Unija liga Saveza‘Naroda, »koja' .nastoji-da . propagira ideju -i .princip - Saveza • Naroda ■ iu svtim zmdijama.. Zbog tqga su u mnogim , 'zenUliama osnovane . tako zvane »Oge Saveza Naroda« kao članovi spomenute Unije. 22. 'januara osnovana je rnićS'atfvom ’bruseljske Unffje takova-liga lit u- Erec Jisrhelu; •'••Kioftsailtuoiilon? sastanak .održan ..je tr kaići gosp, ■ M- Usiškjna. ! . v •i Problem . novog imigraclionog tipa. -•■Gijonist;-. čka : paitst,. egzekutiva, nastoji,, da svoje djćlpyanj.e. prjiagodi potrebama, elemenata, .koji sada imigrra-ju. Prffie svega nameće se problem, da se T onSm useljenicima, koji misa ha-luci pribave -stanovCNadalje sevje pobrmula,-da ,; še'-oviiini .Imigrantima . ćiadn .autentične Informacije q -ekonomskim uvjetima i mogućnostima zemlje. Napokon se ;oš . tflisli' o. tom, jda>.liipi, 'se dadu, zajmovi, kako bi mogli <ia.uđu u radnička i ipoljopriilvfedtia naselja. * Wattđ TLeumi* ! inarbdno Vijeće)’''' .postavio"je odbor pod vodstvom-’® koji;- . S e' bavi svim pitanjima što su u vezii sa novom. Matera#-, jonu o<jb<>r,.-u kpjeimi .-ie.( blagajnik. .P. Z. E., g. v|n Voesllanid, kpncenitrše ,se na što bolje svladavanje potreba imigranata srednjega staleža! Pododboru za gospodarske" mf&rmdciTć "pitjp'adajn'-gg.: ' Eisenberg iz Rehobnta, Katvarislpr sa strane ~egzekditJvć; iK.raifse "sa' stfatfe Mikće 4 ’dr. Rosenbabrn," nekadanji l-m'n-istaF zd",Židovi poslove' ,u 'titiMfSl&Jf. Još su odfaćElbd a iskupe? fond Za -hijfr. graciju-;!! da' se. zato -.pbraite, na javtnost; “da/ ah pomogne izaradom jednog radnog jJana. ' Zajam za trgovački centar u Haiti Javili srfto prošle'nedjeHe, ; da"se Za Predenje trgovačkog eetkral u'' Hajfi postignut .zajam od-U: 30.000'' »Došli fJajotn« od • 13. januara' javlja, da ’ je, 12 ‘januara potpisan « toj stvari ■' ugovor ' između ■ čl a nofva" »Trgovačkog-centni«' : ’i g. Maksa ’Shulthana .iz Bostona'. Goš-p. Sbiihnaifi -r diaBe iž-nos jS^'-LE 1 * 50.000,;'a' ne L“ 30t)00, Iksfko 'sm© ttt"radije javrK, Primici Narodnog Fonda u decembru iznose , više od 20.000 funti. U decembru 1924,, u trećem mjesecu, .računajući, godinu od,, 1, oktobra,, narasli su .prirnjci. glavnog .ureda N. F. u Jerusplirrtu na 20.7®6, L., Tpje preijin , prkiticima , u /decembru 1923. (L 7.000) vrlo povoljan napredak. - . U prvom kvartale 'završenom. konceiin dećeiribia sp .darovi,, ‘Ž, N. F. ‘48.229 L to-doba; Lj.. Poljska je., dala', najveći dip v o|,' iznosu od 13.000 J r . |za nje polaze Udružene Države ,10.300 L li Njemačka, ~ 4.2(jp fc.' mjesečnli primitak u tom, kvartalu 'iznosi IO.OTb L,, to če. j-effi oko 2000 L ~više„®egp prosječni'.mjesečni .primitak'. prošle godine, pa je (ime postignut, novS r.ekprd. Pored toga valja spomenuti., % 'da kvartal-ril ppnc'pa. j:z. Engleske, Kanade, Grčke i Francuske,, ntikakp ne mogu fla zađovdlje, što' se’tek djelo-' niično d,ade svesti na. nepH'iike u šfjanju .npvca. Irpa nade, da če ‘dohoci razßjSßtdi' Ha-nuka-akcija, koej.. su gotovo u sv m državama provedene, m korist Ž. *N. F., ovome, omogućiti, da u velikoj mjeri pasta vj I sVoju historijsku zadaću.. :'ć Jačanje Ž. , N. F. za obranu, protiv spekulacije sa ; zemljištem. Premda jKeren Kojemet svoje dohotke sada koncem niše lisključivo na kupovanje aemlj'šta. Ipak ne može da. kako javlja glavni ured u jenusolimu, udovoljS sve 'većim potrebama irrtigracije, koja raste. Poradi toga vlada velika uz’riijan ost..Židovska štampa Erec Jfsrada gdasno, protestira proti v Sjpetaulaclje ša zemljištem. Svi krugovi' se tr tom slažu, da se ta opasnost može ukloniti samo pojačanjem 'Kerem kajemeta. Samo onda će mbćJ da kupuje 'dovoljhd izemljišta, koje ćb uvijek ostati vlastdštvoim židovskok naroda'i k&je će b tS zaštićeno od svake iztouporabe. •• , - • * " *. v • , -v Nestašica ,kuča u .Tei-Aviva Pjjonistjćka Egzekfttiva dob la je od gradske- uprave Td-A.v : .v,a dopis,, u koie ; miu se kako bi se r:iešilQ najvažnije« pitanje- nestašice kuća. ief

veilikl broj porodica mora po razUOiifcim četvrtima stanuje- ig baraka mar JGradška uprava -predlaže .da -se ove (porodice. presele ’u drugu, ćat.vrt, za koiui da se tapj šte- od aovca kojS: duguje grad Keren JJajesođu od prijašnju! predujma-za vame -javne-‘poslove, Ze- . mlfište će se razđljeliltf medu one, koji traže stanove, a koji. će u roku 0d.4, godine povratiti novac. Prva rata ie već određena. . Drugi -je pr jedkig. za riješenih ’toga pitanja, gradnja jeftinih, stanova, koji, je ipredložli-la. clijon. egzekutiva, ,pa grad. uprava TelrAvava -taj predio« još ispituje i proučava. Prema njemu hoće cion. egzekutiva, da- nastoji skupiti prlivat-if kapital za gradnju nekotici'ne,.kuća,,,i .garantira za nekoliko godina- za čistu dobit od 8 posto.. Ta dobit svakako ne smije preći; 12 posto., , ...... Prema .tpfne prijedlogu treba ,da 'se-za sada, sagradi 300 , Veličina ,stanova, woškoivli i planovi- moraju.. se predložiti cj-ion., egzekutivi na. odobrenje. -Keren Hajesod.. 1 grad- , uprava Tei-Avivai garantiraju graditelju ~ža sig-ifun. povratak novca. Dr. Rosenbaum zastupnik eijonističke egzekutive u Vaad flahinuhu. Govori se, da je cijon' palestinska egzekutiva imenovala g. dr. S. Rosenhaumžf, nekadašnjeg minstra za židovske poslove v. liitavskoi, svoSltn zastupnikom u Vaad Hahinuh;f. ■ Đdskora će da 'Se jmenu-je i drugi, a u sporazumu sa- Mterabi organizacijbm i treći zastupnik. Vaad iHahinuh je institut, koji vodi 'hebrejsko školstvo u '-Palestfnl ■ -a-'podređeno -je cionističkoj orgam'zar-lii j dobiva godišnje 60.000 L iž btrdgeta Keren-Me?ešoda. - Zakon 6 palestinskom državljanstvu. Budući da Je britsko 'lkol obija Ino mirjistarstvo dovršilo raSpVavč b jnaprtu za zakon o palestinskom državljanstvu, bitj će';haskoro 'objelodanjen. ' zakoln, prenia kojetn" štartovhići" Palestine mogu da optiraju otomansko državljanstvo. "Kako je -poznato bilo Je* u blkt'obru 1922. objavljeno, da .će se konačni oblik zakona p’ palestfnskdm'e 'držaVljan-stvu l ' bbjeliodanlFii ‘ .istom,', 'brida' kad istup; ’na,'snagu 1 mirovni lifeoVor ‘š Turskom.' Za sud' se -niož.e pal.e'stlnsko ' đ-ržaVljainstvo steći sanjo pjrlvirem'eVio.' Do' sad ie Stl.OtK) Zidova, koji su" htjeli da" šteknu' pafestfihslao državijanštvo; dohilo'dekrete, u'koj;:lma Ipilše dšt fa. Ilica mogu ' motriš paJlešfflhsko državljanstvo ( trajno ; staniOvati u Palesitini!' Oni Židovi?,'koji su bili prije turski padanict, dbbivaju automaitski' palestinsko đrža-vljalhstvb, -a da ne trebaju posebno moM! Trgovačke prilike. Hajfe u novembru 1924. I trgovina-- na ; vglk-p . li- trgovina ■ ma malo bijahu u;.-,tom, .rpjesecj!.. vegrna • .živi. Nekoliko .kišnih dana omogučiše mnogim ljudima sa sela, da posjete tržište u-'Hajfi i da 'kupe-stvari,, potrebne u žimskoj seaon';..-! u,ovom, je, mjesecu otyore.n -priličan broj m.aniih industrijalnih poduzeća u Hajfi ,i -njenoj okolici...- ......... . Import'ranom žlivežu raste cijena i dalje v San r tos kava nudila se koncem novembra uz ciij-enu op L. 11.10.0 dp,L 5 12.10.0 za 100 kg prema: L 6—-7 u prošloj god ni. Inozenino brašno; veoma • konkurtra-,, brašnu, koje se, u Palestini , pr-oducSra. »(jrands MouUns de Fale.Sitine« reducirali su syoj dnevni rad od' 24 sata na' 12 isafe, jef veoma teško nalaze l prođu velikoj kol-ićitiT brašna, koje •;madu*Mi skladištima. Australsko brašno prodaje se po' .PT 216, rumunjsko po PT 250 a američko po RT 270 za 100 kg; domaće brašno stoji naprotiv PT 250, 265, i 280-ža ;100-kg. prve resp.' druge, resp. treće kvalitete.--■■ /*■ 1 . Jedina iimportirana roba, , kpija pokazuje, tendencu nazadovanja u cijeni, jest šećer, Imade ponuda po U2O za jedthu tonu c : f. Ha-jfa prema L 241—25 pred jednu godinu. * '• ' Tržište ,'žaveža, koje je u oktobru bilo veoma živahno smirilo se je u ovom mjesecu. Transakcije , sp. se -ograničle većim dijelom na prodaju pšenice, koje imade u skladištima, lokalnim mlinovima.. -U prvom redu morale su se zbog Importa brašna i žita početi da rasprodajp velike koTčine pšenice spremljene za spekulacije. Iz luke u Hajfi- eksportjirano je u novembru: 75.477 kg. pšenice, 22.350 kg sezama, 4.500 kg. ječma, 983160 kg: leće, 638.666 kg. dure. 6.569 kg. graha, 21.500 kg hiibe, 7.650 kg graška. 40 kg. ba-rgda; . svega dakle 874,812 kg, Iz 'Ake eksportSiranp je u- novembru; 1950, kg, pšenice. 10.125 kg. brašna. 4.835 kg. dure, 5.280 kg. leće, kg. sezama. 6.400 kg. graha i 30-331" kgi roasllinovog u-lja. ...

Sve u svemu sw se u novembru, djeme živežni . maijo„rajie<njale,pokaživajućii, tendencu, jja ..se ato nam .pokazuje l tabela.' . .„ Prosječno za 100 kilograma. . t .-'; Vrsta -robe oki. 1924-. . nov. 1924. Hauran,. pšenica • FT. 195—2fJHf, .195—50$ , Loko pšenica PTT. 184—195 PT. . Ječam, -FF. 130—141 PT. 137—139 lM)(let ... .'PTT. 118-131 ..Ff. .118—.124 Kersena' .. ~IPT, 120—128'PT. 129 133' Grašak (domaći) FF. 130—145 FT. 142—15! Grah PT. 12.1—133 PT. 129—134 Leća 1 crvena PTT. 117—‘121 PT. 128^130 Leda bijela _ PT. 156—166 PT. 156—164 Leća miješan a ' PT. 135—146 PF/ 134—137 . Sezam PT. 273—293 1»T. 280—295 Otkako je turska vlada ukinula ograničenja za‘lzvoz pšenice, došlo je veoma hm ago žita na s»r.sj?a; tržišta, a ovdje su cijene za 10—15 posto niže od palestUnskili cijena. Brži še, da količina pšenice, koja se zasada nalazi na palestinskom tržištu ' 'iznosi 600—800 tona. Jm portira na pšenica iz ''Australije, Indije i Amerike jefffinlija je cd domaćeg plloda: Ma u ran pšenica LE 19.500 mrilliemes do LE 21.000 za jednu tomu. .'Baladi pšenica LE 18.800 ntUlftemes do LE , 19.600 za' jednu-'tonu-. • • ■ Australska pšenica LE 14.625 mMliičmes cif. . Aleksandmija. - . Indijska pšdnjta‘Uß 14.625 •jnMie.njes-'cif.. Port... Said.’ ' v », v Amerika pšenica LE 16.570 miKieroes cif. Aleksandra. .. .. , . _ .... Jecam ■ pokazuje tetidencu ■ jačanja ■ dosljedno sltuacjt na svjetskom tržištu. U novembru mu je. dijena dosegla najveću visinu, u-cifri pdi PT 133rr, 137 ža 100 kg loko ploda i FF 139—141 za trans-, jordansku. nabu. 'Mamentana kdjćma -ječma na lokalnom tržištu djent se ma nekih. 500 tona. S, AlžSI-om aranžfan je import 'ječma -uz .cijenu od. 100 franc. .Frs. v Pl'i. -PT 132—134 ,za -100 kg. as, t Indijom uz cli-j-emu L 13.0.0 tif,-Hajfa, ne uraounavšf unio i carimii, AJžlirskii •je ječam veoma bar. Dure imade na lokalnom tržištu., nekih. 1500. . 2080.-sona. A*žr i ■ dalje kttipuie od L 14;J6; do 15.0 za jednu t0nu...... .... •• • -.Na tržištu je .-ostalo svrega-:, 1-50- tpna- iepe; i? tramšjordariije ta roba više ne . .dKjtoi,. • .Marseille, kupuje i-dalje- bijelu-leću .uz -cijenu L ■18.10—19.0, za to'nu, mješanu po L S- orvenu po L.. U—ll.lo sve cif. Mamsdlk. • >*; . Orah ,se je mogao da .plasira .-sarmo u Pale-; stini ’f Egiptu i to uz ..čijemu od*LE 12 za tonu. U Hajfi ,ga .imiade do .30Q tona,. * ... u Francuska -I dalje potražuje -grašak, uz .cijenu, od LE 19.0 cif. Marsdilie. Na tržištu u Hajfi.imade • 150—2.00 tona graška, . .... Građevita djelatnost u distriktu Jerusollma • i Jale. -U Stavom je ovom distriktu građevna djelatnost -neprestano živahna. U ■JeTUSOdimo- dovršene su -raiiiie započete .gradnjo kuća :di'cesta, prije* svega u ■ četvrtima Rehavija ft Taitpijoi. U , TeL Aviivu je dovršena Levkovjlćeva Tadlkmirca krzna,* pa-j-e 10.- novembra ’započela *da -radlr, -U Jaft :‘Je. sagrađeno rešp. uređeno mnogo: novih-.trgovima ii skladište. ' ■■*.•* • ■ ~ • ' Sezona naranča u Jali. Svladane su poteškoće, što su pnječfle osnutak komiteja za'eksport T za sada radf komßtej ‘od 7’ članova, korit'zastupaju tvrtke,'što rade na veliko, 1 gajiteije, trgovce i-‘paro-: birodafskb agenture: - Nekoje- đomačd tvrtke nastoje đa osvoje nova tržišta, pa se "vode pregovori ii stvari direktnog brodarskog, prometa naranča s Br-stolom i Londonom. Nadalje se istra-r žujh mogućnosti plastramja naranča -iz Jafe. u Poljskoj, Riumumjskoj i Istočnoj Evropt. U novembru ukrcano je Sedam dlirektrtih 'brodarskih pošiljaka ža Englesku. Te su pošiljke iznos ie 172.400 škrinja. Prva pošiljka, koja je odaslana via Egipat dostigla je na engleskom tržišta prosječnu cijenu od 15 šilinga ■ za ' jednu škrinju; iprVr dao druge partije (parobrod -»DasteMan«. 13, 11.' 24) dostigao je u' LiVefipoliu cijenu od 12'do 14 ši-iinga za škrinju prve kvalitete. Dosada stigli! i-zvještajii govore, da je velik dfd ove robe stigao još nedozreo u Liverpol. Uređenje glazbenog konzervatorija u Palestini Nedavno, je u Beču .osnovan ovećli odbor, .kojemu pripadaju ugiednti glazbenici i drugj sa svrhom, d,a pomaže uiredbnje . .kpmzervarorj., u PajestjnS. Razl : č te„ glazbene škole, koje već pcf stoje u Palestimj, tVeba da. se, toliko, .izgrade $ Ujedine, da one pravu visoku glazbenu škodi

BROJ 5!

»2IDO V«

5