Жидов

ŽIDOV

GLASILO ZA PITAN IA ŽIDOVSTVA

Jubilej palestinskog radništva

Opet jedan jubilej! Ali ovaj puta vedar i gord, jer je posve naš. Nije to dar, dan od izvanjskih sila; sopstvena snaga židovskoga naroda stvorila je djelo, kojemu slavimo petgodišnjicu. Četvrti dan decembra 1920. osnovana je Sveopća Organizacija Židovskih Radnika u Palestini Histadrut Klalit šel haovdim haivrim b’Erec Jisrael. Naš se rad prekida. Ne da se odmaramo slaveći taj datum, nego da se zamislimo u živi rad naše palestinske braće, da se u svečanom času povežemo s njima, nelča bi nam povezanost dala snage za nastavak našega vlastitoga rada. Pred našim očima iskršnjava njihov život, bogat mukama i bogat srećom. S njima proživljujemo muke, e da bismo bili dionici i njihove plemenite sreće. Koračaše ispred svega židovstva. Ta bijahu mu halucim, spremni, odlučni pionir i. Ispred židovskoga naroda položiše na oltar žrtvu očišćenja; zdravlje i snagu, mladost i budućnost, pa i život. Domaja naša postade svetim žrtvenikom; halucim bijahu i žrtve i svećenici - prinosnici. Kao da se ponavlja davno bivanje: svete se zgrade i čvrste se kule dižu na tjelesima posvećenih žrtava. Halucim podjoše da zidaju temelje domaje, pa makar se sami morali uzidati u osnove gradnje. Žrtva je očišćenja prinesena, bogato i obilno, u mukama i bolu, u znoju i u krvi. Došlo je s toga doba, kad su pioniri smjeli da ugledaju plod žrtve svoje. Otkupivši njome budućnost i život narodu oni su podjedno bili prvi, koje je osvijetlio trak obnove. Oni su bili prvi preporođjeni naraštaj na tlu, koje su pregnuli da preporode. Žrtvovavši se na oltaru narodnome oni su našli sebe. Halucim su bili dostojni geule. Iz njihovih muka niknu zdrava zajednica. Iz temelja, koje su položili, rodi se Nova Palestina, Herojstvo i mučeništvo pionira pretvara se mirno i trezveno gradj e n j e stvaralaca. Još ima i treba da ima požrtvovnoga prednjačenja. Ali sve to više mora da nastaje novo prednjačenje: ne u beskrajnim žrtvama, nego u realnom radu. Temelji su posvećeni; sad treba da se zida. Halucim, radnici stvoriše organizaciju, da sile svoje štede za rad, I oni su ljudi poput drugih, i oni vole miran, nesmetan rad.

Organizacija pionira, mučenika morala je da postane organizacijom tvoraca, radnika. Energije, dotad utrošene u žrtvama, imale su da se upotrijebe u realnom, svrhovitom stvaranju. Iza periode žrtvovanja imalo je da dodje doba gradnje. Histadrut Klalit postade ono, što je trebala da postane. Stvara, gradi, organizira rad na svim područjima. Svaki je dan ovih pet godina važan za razvitak palestinske radničke izgradnje; svaki je dan bio primicanje cilju: stvaranju hebrejske radne Palestine, Da Palestina bude osnovana samo na radu, a ne na izrabljivačkim težnjama

pojedinaca; da se u njoj stvara jednovita, autonomna hebrejska kultura, a ne mješavina svih kultura, kojima je zadojeno rasijano židovstvo; da odnose izmedju pripadnika nove zajednice odredjuje zdrava ljubav i plemenito takmičenje, a ne kapitalistička konkurencija to je cilj naših radnika, kojemu služi Histadrut Klalit. Odajući poštu našim radnicima, graditeljima domaje i želeći neprekidan uspjeh njihovoj organizaciji mi moramo pošteno da prinesemo svoj dio, kako bi taj uspjeh bio što potpuniji. e a w.

Dolasku g. Usiškina

Prekosutra će Jevreji Beograda moći već da u svome krugu pozdrave odličnoga gosta; Menahema M. Lišiš kina, odgovorna vodiča zemljišne politike Keren Kajemet Lejisraela, muža koji velikom odlučnošću i neslomivom energijom određuje smer. kojim ima da teče osnovni rad oslobođenja zemlje. U Beogradu, a nekoliko dana docnije i u Zagrebu valja da dostojno dočekamo toga muža, jednoga od velikana pokreta obnove naroda i zemlje. Ali rastanak treba da natkrili prvi susret: njegovu posetu neka okruni uspeti, koji ne će zaostali za uspesitna u ostalim zemljama. Životna klica naroda rodila je sve te muževe, što dadoše i daju živote svoje kao zalog nacijonalnom vaskrsenju; i ovi muževi razbudiše svest u masama. Danas, kad je nacijonalna svest budna u širokim slojevima naroda, valja je svakim danom poticati, da se obrati onom delovanju, koje na tlu domaje obnavlja narodni organizam. Menahem M. Usiškin obilazi zemlje, da u Jevreia galuta probudi savest i živ osećaj dužnosti, da pridonose svoj deo nacijonalnom radu u Erec |israelu. 1 tako dolazi i do nas, da nam übedljivo i autoritativno obrazloži što traži Erec lisrael od nas; da nam prikaže svu glad naše braće za grudom, i da nam pokaže kako da tu glad utažimo. Nitko nije od njega pozvaniji, da to učini. Ravna linija, koju nije nikada napustio, označuje biće toga muža. Njegovo delovanje u krugu Hoveve Cijona, njegov rad u vreme tierzlovoga političkog cijonizma i današnja njegova delatnost pokazuju uvek jednaku osnovnu značajku; sticanje zemljišta za židovsku kolonizaciju. Zvali su,ga zbog toga ~praktičarom”-epitetonom, koji je onda u sebi krio notu neke prezirne ironije, a danas je dokraja rehabilitovan. On nema i nikada nije imao razumevama za diplomatiku. 1 ko je imao prilike, da ga čuje, gde brani teze i raspravlja o nečem, moći će to da potvrdi; a upravo je g. Menahem M. Usiškin izvojštio odličnu diplomatsku pobedu na Mirovnoj Konferenci u Parizu. « Toga muža pozdravljamo danas i dajemo mu obećanje, da ćemo se za posetu njegovu dolično odužiti pojačanim radom za našu svetu stvar. Žalimo tek, da će njegova poseta biti toliko kratka, pa ne će pored Beograda i Zagreba moći da poseti i druge naše jevrejske centre. Čvrstu se nadamo, da će se gospodin Usiškin boraveći među nama moći u-verili, koliko je u nas jaka i vruća želja, da se ostvari naselje jugoslavenskih Židova u Erec jisraelu. Zauzme li se vodstvo Kerena za tu stvar jače nego dosada, doskora će se pijoniri iz naše zemlje naseliti na odredjenoj im grudi, da je svojim radom učine plodnom njivom i cvatnim vrtom. Gospodin Usiškin znat će da proceni našu čvrstu volju za predanom saradnjom u nacijonalnom radu, a pre svega u radu za Erec Jjsrael, pa će jamačno pružiti svoju pomoć našemu nastojanju, da se farma halucim iz Jugoslavije što pre instalira na zemljištu Narodnoga Fonda. Pozdravljamo gospodina Menahema M. Usiškina u znaku naše predanosti, da dokraja vršimo sve nacijonalne dužnosti i da pre svega jačamo rad oko izvršenja njegove lozinke o Oslobođenju Zemlje Baruh haba!

GOD. IX.

POŠTARINA PLAĆENA U GOTOVOM.

UPRAVA I UREDNIŠTVO : ZAGREB ILICA BROJ 31, HL KAT

ZAGREB 4. decembra 1925. - 17. kislev 5686.

IZLAZI SVAKOG PETRA RUKOPISI SE NE VRAĆAJU

PRETPLATA GOD. 100 D. POLUGOD. 50 D ČETVRTGOD. 96 D. POJEDINI BROJ 2. D

BROJ 52.