Жича и Студеница — путописна црта из Србије

5

У гостионици дотврасмо ce колико je најнужавје било. На путу, а особнто у овако далеком крају, тоалста нијс толико важна етвор као код куће. Удеоисмо дакле еако оно што је најнужннје било. У путу сс пак споразумесио већ, да у колико могуће буда било лавру Жачу још данас посвтимо ако не би било далеко од Краљева, Са горњег виса паш впдесмо да Жача нв моиса од меета далеко удаљена бити. У иетинп требало је од Краљвва до Жиче једва по сата с колима. Наш Жнван за то и није иепрезао своје коља него нас је чекао пред гостионидом. На наше велико п угодно изненађење нађосмо пред гостионнцом г. Јоду Марковића прсфесора на кр. ратарској школи у Краљеву. Марковвћ јо родом Сремац и то из Карловаца а добар пријатељ мог еапутника Г. Ззмљчца ее свугди радо виђају, па нас је њогово присуство веселило. Као познавца оних крајова поведосмо га с нами у Жичу. Од вароши до Жиче води прав пут чим се пређе велики и леп мост, који код места преко реке Ибра води. Сто корачаји иза моста савија се двено а онда управо у манаствр. Овај је пут нов и начињен пред мирономазањем краља Александра I. Пре је водао пут впше горе, те се је са моста или скеде стизало одмах, јер је Жича скоро на Ибру. После каеа од по сатн бпјасмо под Жичом. Стадосмо с колима у крај шуие, мпио једне механе. Време бијаше нешто облачно али топло. Између механе и нанастпра водио је један поточаћ који лако пређоомо. Одма од потока десет корачаји почиње вис на коме Жича лежи. Вис је благ u неверујем да је виши од неколико метара, Могао би човек рећп да је повећи и пошири брежуљак који ce је са планине у долину спустио. С противне страна с које се попесмо горе губио се је он у планину која је шумом обрасла све више и више бивала.