Завод за статистику

ИЗВЕСТІЄ VII. Поднето г. Министру Финансів о окрету сполнтні» трговине Србїе у години 1862. Године 1833. надъ є Србія садашнѣ политичне границе получила, подигпута е дужъ исте и наша ђумручка линія . съ довольно лрелазны точака аа трговачкій саобраштай. У години 1839. установите се два ђумручка мѣста, и то на Грамади и Суповцу, намѣсто угинувша два на Брегову и Сикирићу, и тако съ томъ изменомъ остаде и до данасъ слѣдуюћи тринаестъ ђумрука на сирамъ Турске: Радуевацъ, Вршка Чука> Пандирало, Грамада, Алексинацъ, Суповацъ, Янкова Іілисура, Рашка, Василійна Чесма, Мокра Гора, Любовія, Шепачка Ада, и Ушће Дрине. На сирамъ Аустріе постояше одъ наведене 1833. године до 1845. на слѣдуюћимъ местима превози: на већь горе означеномъ УшЬу Дрине, у Митровици, Шабцу, Топчидеру, Бѣлграду, Вишньицы, Смедереву, Дубравицы, Раму съ Виичомъ и Теніи, а затимъ године 1845. отвори се новъ иревозъ на Забрежю, године 1855. у Долнѣмъ Милановцу. поглавито ради Майданпека, год. 1856. у Троцкой и год. 1860. у Великомъ Градишту. Са Влашкомъ тргуе Србія готово исключно преко Кладова , а одчастн и преко већъ оєначены мѣста Текіе и Радуєвца, одъ коій прво мѣсто поглавито за трговину съ Аустріомъ а друго съ Турскомъ служи. На овдѣ изложеный начинъ води Србія свою трговину съ Аустріомъ преко тринаестъ прелазны точкій, са Турскомъ преко исто толнко , а са Влашкомъ иоглав ито преко едне и то у Кладову, цуѣлу дакле трговину преко двадесетъ и седамъ ђумручки мѣста. Важность поєдины ђумрука, по вёличини цѣне преиеты еснапа опредѣлюіоћи, прво се мѣсто уступити мора ІБѢограду. кои трећину цѣле трговине посредує, затимъ долазе: Алексинацъ. Радуєвацъ и Ушѣе Дрине и ова су четиримѣста найважнія за нашу увозну трговину, преко коій три четвртине свега увоза долази, за извозну пакъ трговину найважнія су мѣста: Митровица, Смедерево и Рамъ съ Винчомъ. За првы година установлена наше ђумручке системе, све прелазне точке нестояше подъ нёпосредномъ управояіъ нашегъ правительства, но даваше се подъ закуиъ, нарочито одъ Ђурђевадне 1836. до Ђурђева 1839. године, а у ово доба узе оно све ђумруке подъ свое непосредно рукованѣ и постави у истина нвне чиновнике. Но и за време даваня подъ закупъ осташе сви главни а и спроћу Аустріа лежеѣи ђумруци ипакъ подъ непосредпомь управомъ Министерства Финансів. Важность добре ђумручке управе но «і»инансіш нашегъ отечества лако є поняти, кадъ разсудимо, да намъ она шестый део ідѣлогъ државногъ прихода доноси, и да е поеле непосредногъ пореза, главнице, и иайподашніи явный приходъ и оеимъ ове сви оетали скупа, на брою двадесетъ, тако обилни нису: чисти ђумручки приходи исплаћуго две главне части државногъ расхода по уставу: княжеску цивил-листу и данакъ порти. Усвой ли се ђумручка система и за Србію, коя данасъ у турскомъ царству, по уговорима лане са другимъ силама заключенима, важи, то има изгледа, да ће се и наши ђумручки приходи удвоити, и безъ упапредиы средства за развнтакъ трговине одъ стране явне управе.