Завод за статистику

Съ новомъ ђумручкомъ тарифомъ, коя ће вальда съ новомъ рачунскомъ годиномъ животъ стулити требало бы, нзмеђу осталогъ, у ђумручкимъ кньи* гама поредъ свакогъ прѳнегогъ товара назначити и цѣну по кою бы трговацъ дотично свое добро продао, и ово є найбольій начинъ дознаваня праве цѣне робе и упразкнява се засада само у Енглеской. У Русіи бележе се кодъ свакогъ ђумрука мѣсечне цѣне свію преко границе преиазећи товара, пакъ са средньомъ годишньомъ цѣномъ умноже се изведене количнне и иьина се цѣна нзнађе. Овай поступавъ піє тако добаръ као онай у Енглеской, но много 6 больій но онай у Француской, гди се комисія съ концемъ године у той цѣли саетави, да среднѣ цѣне за гргоначку робу изнађе; но и тамоопетъ болѣ постз'паіо но у Аустріи, у коіой се єданпутъ за свагда цѣне усвое, те за више година вазке, пакъ се текъ онда измѣне, кадъ велике разлике између текуѣи и званнчпы цѣна наступе. Тако су и. пр. свинѣ у Аустрію увозеће сводъ год. 1831. дк 1850, све по пеіъ талира комадъ проценышане, а одъ год. 1851. до 1862. по седамъ и по’ талира. но да є ово проценьиванѣ самовольно, види се отуда, што су н. пр. у Србін центаши год. 1856. по 137. гр. а год. 1860. само по 73. гр. чарш. комадъ цродаване. Неимаюћи декларираньі цѣна у ономъ смислу, као што ій у Енглеской имаю, мы смо се за многе земальске производе, кои су н онако одъ далеко веће трговачке вазкности по насъ, послузкили средньимъ годншньимъ цѣнама, владавшилъ на отечественимъ трзкиштима у год. 1862., и обратили смо се на званичногъ процѣнителя Ьумрука бѣоградскогъ. за дознаванѣ цѣна увезены рукотворны и колоніялны производа. У слѣдуюћнмъ скрижалима изложенъ є прегледъ окрета трговиие найглавніи трговачки еспапа за рачунску 1862. годину. Онъ се састои изъ два главна дела: изъ извозне и увозне трговнне, трећій пакъ део: провозна трговина, сачинѣиъ ніе, изъ узрока свое подчинѣне вазкности а и зато, што е помоћна сна га за сачиненѣ обширніи вѣрны прегледа недостаяла.