Завод за статистику

ТУН « еј А о л | | Ру ж | | , ђ => |ђ ~ 7. == == у == 175 зЕ [5 : 2 = р ! Е.

„пне, кој

ПОЛИС ЉУДСТВА СРБИЈЕ

У ГОДЛХТЕТЛ 1888 ТТО ЗАЕТЉМАЕЕЊУ.

(премајући правила за општи попис људства у Србији у години 1866. статистично оделење није могло околност из вида изгубити, да се исто што тачније п по разним родовима занимања попише. Усљед тога назначено беше у упутствима нако занимање окачествовати треба, нарочито у оним прилинама кад неко поред каквог техничког заната или трговине или и личне олужбе споредно се и сва земљорадњом занима и из истог своје доходке вуче. Том приликом узета је величина доходка као опредељујући основ, у кон ће се род занимања коп сместити се, па ако је коп грађанин изјавио код пописне комисије, да из земљорадње највећи доходак вуче, он је тада доиста као земљоделац и прибележен, иначе је стављен у коју од преко стотине отворених бивши рубрика за не земљедјелце. На овај налии постигнуте су две главне групе по занимању за целу Србију: прва као главнија обухвата све оно житељство, које се искључно или већим делом ратарством занима, а у другу оно које се никако или у мањој мери одало прапроизводњи. У сљедећим пре– гледима изложени су дакле сви грађани Србије земљу не радећи, смештени у сто и три процепа, по разним родовима занимања као што су сада код нас У обичају. Поступајући тако стављени као Предузимачи све самостално радеће личности, обично плаћању-порезе подвргнуто бивше, разуму се лица која какву неземљоделску радњу за свој рачун воде п од коп своје уживлење вуку и Помоћници њини, кон им у њиним радњама помажу да што више у истима привредити могу, ком су у другу рубриву дошлида тако исто и чланови — њина породица, мушког 1 женског пола, дошавши с предузимачима и њиним помоћ ницима у трећу, четврту и пету рубрику из које се последње уочити даје. колико је ког рода занимања свега душа у Србији осим земљбрадника нађено.