Завод за статистику

У ПУНА СИЈА. п Н

| код провоза, |

| 1834. Са | 1996. | | | Аустаутар. • • | 10л 12 + 88556—- 971 Бугарског · ·|— 6827 34. ТО ЦБ 49.7: |Румупског · · | + 12.280+ 95 |Турског · · "= 18.007 | 07.785|+- 80:1

Активан бпо је провоз аустро-угарски п турски; румунски пак п бугарски био је пасиван,

Цео обрт увозне и пзвозце трговине, изложен је у овом прегледу.

ТА и ћ Н А Р сена: УВ | | 1884, 41.898.850) 39,065.706 | 51,867.565 || 12:76 1885. | 40,472,089 | 37,605.209 | т8о0ва55 | 4104 1886. | 45,080.899:.| 40,718.677 | 84,858.516 | 14:33 1887. | 36,478.055 | 86,130.038 А аонје | 38:15 |

Према томе увоз је био већи од извоза

у Родини за динаја

у проценту

1884... . . .1,480.158 3:58 1885 . · 2,847.690 - 7:57 1886. +... . 9,921 162 7:18 =: 1882. < 58... 348.017 10:97

данимљиво би било поређење увоза и извоза за сваку на по се државу. Како се међу тим овако порађење не може извести за. све четири тодине, пошто је у две било изванреднога увоза, то ћемо, поредити увоз са извозом само за

1887. годину.

| Пт па којих је | Зредност -У Аннавиј | увожена или у које је |__ упоза изпозва извожена роба | у Србију | из Србије | ПО Амврика · | 247.7182 | Аустро-Угарска . (27,416.724 91,707.179 Белгија | · · · · | 499.468 — | Босна а пе а ел | 81541 427,504 | Бугарска > 0... 159.815 | -906.149 | Грчка + · • 92.226 | = Енглеска 0: - |8,178. 516 | | Италија = | 481. И. 02,827 | Немачка 0 - | 1,295.609. 588.085 | | Румунија · - |. 178: 171 | - 20.050 | | Русија · ·• . • . . .| 829746 | = | Турска · · · . . - - || 577.608 |1,818.471 | ' Француска · - ++: + 98.140 | 594.581 | | Швајцарска | 846.639 | 105.692 | ) Овде није узета вредност оних предмета, који

су у ове де године и аза војне цељи.

увежшени за потребу жољезнице

Према овоме прег Једу наша трговина с АустроУгаџском, Босном, Бу гарском, Турском и Франпуском бпла је у прошлој то одина активна, са осталим пак државама она је била пасивна, јеју у те државе није ништа или само нешто мало из Србије извежено.

4. Царински приходи.

На крају 1857, године. биле су у Србији тридесет и петири царинарнице. Од трпдесет и! једне царштарнпице имамо податке о приходу за седам година; од царинарпице јагодинске за. год. 1886, и 1887. јер је отворена 1. Октобра 1886. а од царпнарниице крагујевачке п пишке само за време од 1. Марта пи 1. Маја 1887. па до краја пете године, пошто су оне тек онда установљене, У свих седам година београдска царппшарница, имала је највећи приход. Од осталих царинарница имала је прпход

највећи најмањи

у години царпнарница

1881 · · Смедеревска _ Јаворска

1882 . · Смедеревска _ Љубовијска 1883 · · Смедеревска _ Јаворска

1884 . · Омедеревека _ Јаворска

1885 . · Шабачка Ржанск:

1885 · · Шабачка Белтадериловач. 1887 · Шабачка, Ржанска

Чистог "прихода, опло је у динарпма

на царннарници беградској

у години 1581 ·

по одбитку

враћених таксе;

певимаосталим Царинарницама,

75: • 2,855.808:95 2,996.221'81

1882 . . . · 2,745 169:14 2.684. 801-31

1888 ·- . · 2,811.678:68_ 2,911.768:16

1584 · 9,196.844:95 9,011.817 71

1885 · . · 2,787.195-40 1,816.780'08

1586 - · 3,274.788:94 1,720.100-87

1587 · • 3,061,214-70 1,942.457'21

Свега 20,142.645:71 16,423,941:10

Просечно · 2,877.520:81 2,346:277:30 у проценту

1881 · 0. 50:21 49-80

1988 · - - . 50:56 49:44

1888... · .. 49:12 50:88

1884... .. 5077 49:28

1885. · · . . . 60:54 39.46

1856 · · ·- . . . 65:56 94:44

15387 . · . 61:18 98:52

Просечно · 55:10 44:90)

Кад царинарнице поделимо у групе однос-

но величине њиховог прихода, ми имамо овај

преглед.