Завод за статистику

— CXXIII —

Данас дакле издржава се коритарским занатом једва четвртина. онога, броја. становника, који налазимо у 1866. години.

__ Опадак видисвиу релативном броју радне снаге,

Тако радило је Фактички овај занат од 100 мушких становника,

у 1890. години. · . . . 518 « 1866. 547 Број го тионичара и нафеџија није много по-

растао у овом периоду од двадесет и четири године.

Код ових радња било је:

« se

1890. г. 1866. r. 1890. r. Предузимача. · 2.802 2.374 + 498 'Помоћника, 1.991 2.663 — 672 Мушких · · . · 6.803 6.470 + | 333 Жеенских · · · . 4.855 3.459 + 1.396 Свега становника · 11.658 9.929 + 1.729

Од 10.000 становника у опште издржавало се радњом гостионичарском или кафанском

1890. године · . · 66'6 1866. 81:6

Један предузимач, односно помоћник, кафаноки и гостионичарски долазио је

у 1890. години на 365 становника, 1866. 241

Из ових размера види се, да је данас гостионичара и кафеџија много мање него пре двадесет и четири године. Занимљиво би било знати,

да ли је тај опадак већи у варошима "или по селима. |

« « « «

Кад број предузимача и помоћника поредимо с бројем мушких становника, који су се издржавали поменутим радњама, ми налазимо, да је износио проценат првих и других 1890. године 70:5 1866. 779 И код ових занимања налазимо опадак у радној снази. Међу тим опатка у ствари нема, зато, што у гостионицама и катанама сада служе и женске, а тога,ј као што је познато, пре није било, него су све послове по кухињи и собама вршили само момци. Да је овако, доказује и разлика у сексуалној размери. Код ових занимања, долазило је женских на 1.000 мушких у години

« • . 6.

1890. · · · .· ... . . 714 1866. · · · .. .... 535

Кад број предузимача, без обзира на помоћнике, поредимо с бројем становника у опште, ми налазимо, да је у Србији долазио један гостионичар и кафеџија, односно једна гостионица, и каФана, у 1890. години на 695 становника » 1866. 512 »

Ови подаци занимљиви су за сваки округ Ha по се, те их с тога износимо у следећем прегледу.

« «

Један тостионичар'

| Број гостионича- и кафеџија дола- |

ра икафтеџија у го-

окрузи папи орган | зпо јода спао hoteliers et des ca- ou cafetier venait |

fetiers

| DEPARTEMENTS sur habitants 1866. 1890. | 1866. Baæercxn-Valjevo · + . . . . 182 145 629 576 Kparyjesauxn-Kragujevac : 285 226 598 434 Крајински-Кгајпа • • • • • • 157 109 583 645 Kpymesauru-Kruëevac 191 162 783 626 Моравеки-Могатуа · 0. 256 299 624 395 Подрински-Родтије · - • • • 216 161 817 761 Подунавски-Родипау]је 298 274 695 447 Пожаревачки-РоХахгеуас · · · • 279 222 785 634 | Руднички-Вл фи к . 212 168 716 629 | Тимочки- Ток о · . . . . . . 59 90 1.572 771 Ужички-Џ2се • • • • . 206 144 668 725 Црноречки-Стпа Века 5 94 62 740 859 | Beorpaa-La ville de Belgrade · 417 809 180 81 | Csera-Total . - 2.802 i 2.374 625 512

Из овог поређења види се, да је у 1890. години гостионица и кафана било релативно мање него у 1866. години, и ако апсолутни прираштај њихов у овом периоду износи 18 процената.

Само у окрузима: крајинском, ужичком и црноречком било је гостионица и кафана и релативно више у 1890. години, а у осталих десет округаи у Београду на против мање. |

Узрок овога опатка тешко је погодити. По свој прилици главни ће узрок бити оскудица, која не допушта да се по кафанама и гостионицама новац троши и време у беспосличењу проводи. Од овога опатка народ штете неће имати.

Да прегледамо још неке од важнијих заната, поређујући стање њихово у години 1890. са 1866. годином.

Кројача, у које смо уврстили абаџије и терзије, било је:

1890. r. 1866. г. 1890. r. Предузимача · · · · · · 2.074 1.569 — 505 Помоћника · · + + + 1.110 1.218 — 108 Мушких +: 030 + + + + 4.492 2.172 + 720