Завод за статистику

ДЕ À

| Женских + + + + + : ;.. CBera становника ·

| натом издржавају, била је опет већа у 1866. год.

Од 10.000 становника у опште издржавало. се овим занатом | у 1890. години · 45'8 у 1866. » 51'9

Према томе опадак је овде прилично велики, који се види и онда, кад број предузимача и помоћника кројачких поредимо с мушким становништвом. Тако од 100 мушких становника, који су се издржавали овим занатом, радило га је фактички у 1890. години · 709 . ay 1866. » 73'9

Опадак се види и из мањег броја помоћника. У 1866. години долазило је на десет предузимача просечно по 8 помоћника, а 1890. године једва, пет. | Код обућара било је већ другче. Код овога заната видимо знатан прираштај, како у преду-

зимачима, тако и у помоћницима. Међу тим радна снага спрам броја становника, који се овим заCHAT |

Код овог заната било је:

1890. r.

. 1866. r. 1890. r. Предузимача, · 2.194 894 +1.300 | Помоћника 2.140 1.069 + 1.071 Мушких · 5.668 2.496 +3.17? Женских . 3.330 1.370. 1.960 Свега становника · 8.998 3.866 —5:132

Од 10.000 становника у опште издржавало се обућарским занатом | | у 1890. години · 571 у 1866. У» 31'8 | Од сто мушких становника, који су се издржавали овим занатом, радило га је Фактички у 1890. години · · · · · 765 у. 1866.» 78:7. У 1866. години стајали су предузимачи боље, јер тада је долазило на десет предузимача про-

3.529 9.548 + 986 |. 8.021 6.315 +1.706 | десет и четири године проценат годишњега при-

сечно по 12 помоћника, у 1890. години пак само 10. Занимљиво је посматрати овај прираштај на,

по се код ципелара и код опанчара. Предузимача и помоћника, било је:

1890. r. 1866. т. 1890. r.

Код ципелара · · · · · · 2.347 1.338 <+1.009 » опанчара · ~ 1.987 625 1.362 Код обојих · · 4.334 1:963 -2.371

— CXXIV —

Према, томе износио је у овом перподу од два-

раштаја, ·

3:14

9-08

Код опанчара прираштај је готово три пута

код ципелара · „ опанчара ·

| јачи него код ципелара. Ово је зато, што се | опанака врло мало са стране увози,

а увоз ципела и друге финије обуће на против прилично је велики.

Тако увезено је у Србију 1890. године.

КИЛОГРАМА 34 ДИНАРА опанака · 4.507 18.457 финије обуће · 47.901! 494.549

свега обуће · · 52:408 442.999

У 1866. години увезено је на против

. ПАРИ ЗА ДИНАРА опанака, 6.015 6.979 Финије обуће · 17.951 43.612 свега обуће 23.966 50.591

Према томе увећавала се вредност код увоза, опанака, · + Ca 6:85 процената годишње Финије обуће · « 3639 « | « обуће у опште са 32:32 процената годишње.

И број трговаца у знатној је мери порастао,

не толико што имамо сад више спремних снага, за тај посао, већ просто с тога, што се тај посао олако узима, и што доста трговаца с туђим новцем ради, са више или мање изгледа на. добит, која је већим делом неизвесна.

Трговаца, у које смо узели и бакале, било је :

| 1890. r. 1866. r. 1890. r. Предузимача · 6.663 3.568 + 3.095 Помоћника 4.245 3.592 + 653 Мушких 16.799 9.885 — 6.964 Женских 13.411 7.222 + 6.189 Свега становника 30.210 17.057 13.153

Од 1866. до 1890. године увећао се број

трговада, за 86:74 процената, трговачких помоћника · « 18'18 « обојих · за 52:35 процената.

Овај прираштај трговаца ишао је упоредо с прираштајем становништва у опште. Од 10.000 становника у опште издржавало се од трговине у години | | 1890. 1866. + 0... ·.

172'5 140:3