Завод за статистику

— VI —

Управитељи школа и старешине надлештава и завода, ако станују у школи, надлештву или заводу, као и Фамулуси, служитељи и гостионичари, записују се на засебним пописним листама. Исто тако пописиваће се на зесебној листи и сваки ђак који живи у стану, који је сам узео, à није код какве породице уједно и на храни.

Чл. 18. Ако би пописивач при пописивању наишао на какве сметње и препоне од стране породице или појединаца, које пописује, или би HPHMETHO Aa MY Ce не казује право бројно стање лица или стоке, он ће одмах известити о томе општински суд и тражити да се сметње откаоне, што је суд дужан одмах и учинити. Исто тако и судће рад својих пописивача непрестано контролисати и ако примети ма какве неправилности, он ће их одмах отклањати или о томе известити своју надзорну власт, ако их сам не узмогне отклонити.

Ua. 19. Кад пописивач не нађе старешину породичног, нити које друго његово чељаде, које би му могло дати обавештење за попуњење пописне листе, тада ће ио казивању суседа записати име и презиме тога старешине у контролни списак и редни број ставити на пописну аисту његову, па за тим и саму пописну листу попунити опет по довољном обавештењу суседа, познаника његових, или општине,

Чл. 20. При контролисању и исправљању пописних листа, што нописивачи имају да изврше првог Јануара, када и листе прибирају од оних, који су их сами попунили, они ће контролисати поред осталог и то, да ли се број лица, који је заведен у контролном списку, поред имена дотичног. старешине породичног, слаже с бројем лица у пописној листи, па ако буде какве разлике, тражиће објашњења за то и према томе исправити и пописну листу и контролни CIACAE.

Чл. 21. Ко умре до по ноћи 81. Децембра, 1890. год. тај се у листу не записује, или ако је већ записан, он се одмах при контролисању (1. Јануара) брише из пописне листе; а што се роди и у опште принови реченог дана, до по ноћи, то се накнадно зацисује у пописну листу. да децу која још нису крштена, стављаће се место имена „дете некрштено“.

Ча. 22. Чим пописивачи покупе и исправе све пописне листе, они ће сабрати бројеве лица и домова (кућа), који су заведени у контролном списку и одмах оба та укупна броја (домова и лица) завести у таблицу, која је на крају контролног списка. Затим ће потписати и контролни списак и сваку пописну листу, и све то предати до 3. Јануара 1891. године општинском суду.

Чл. 28. Кад општински суд прими од пописивача пописне листе б контролним списком, он одмах у седници својој с одбором и пописивачима прегледа, да ди је све у општини пописано што овим пописом треба да се попише, и да ли је сваки старешина тачно показао сву своју чељад и стоку, па ако нађе ма какве грешке, одмах их исправља, и у пописним листама и у контролном списку. Пошто се овај преглед изврши, пописивач ће саставити из пописних листа извод пописа становништва, по обрасцу В. и извод стоке по обрасцу Г. и оба извода предати општинском суду, а општински ће суд потписати контролне спискове, нрошити пописне листе сваког пописног круга на по се, и придружити их својим контролницима. |

Чл. 24. Пошто општински суд прегледа и исправи пописне листе и контролне спискове свих својих пописивача, оп онда на основу тога, пописног материјала саставља према својој потреби за се тачан и сталан списак чланова своје општиве и списак странаца, па затим пописне листе с њиховим контролним списковима и изводима шаље са својим извештајем надзорној власти, да их она достави министру народне привреде. Пописни спискови за потребу општина имају бити готови до 16, Јануара 1891. год., а сав пописни материјал морају надзорне власти послати министру народне привреде до краја Јануара 1991. године.

Што од пописних листа и контролних спискова претекне, општински ће суд вратити у особеном пакету заједно с пописним материјалом. Чл. 25. Надзорне власти стараће се под одговорпошћу, да се овај попис у свима подручним им општинама тачно и на време изврши Они ће препоручити свима општинама, да својим грађанима, разложе потребу и корист овога пописа, и да општински судови опомену свакога, да у пописну листу само истините податке стави и пописивачу право своје стање искаже, јер ће иначе свакога постићи прописана казна.

II

Упуство за попуњавање пописне листе и контролног списка .

А. Упуство ва попуњавање пописне листе

Ua. 1. Пописна листа има 15 рубрика:

У прву рубрику бележи се редни број за свако лице у породици — задрузи, које се запише. Ако дакле у једној породици има свега 25 душа, онда ће толико и бројева бити, а ако је неко самац, онда ће и редни број те листе бити само један.

У другу рубрику бележи се име и џрезиме породичног старешине, па за тим имепа осталих укућана. Где је удовица старешина породице, онда се поред њеног имена, записује презиме њеног покојног мужа. Само се дакле старешина породични записује са именом и презименом, а осталих чланова у породици записује се само име. С именом W, презименом замисују се још: слуге, шегрти, калфе, помоћници радња, књиговође, ђаци на храни и стану, и сва друга лица, која се у кући затеку при попису, а не носе презиме задружног старешине.

Исто тако записују се с именом U трезименом: војници, ђаци у школама, путници у гостионицама, болесници у болницама, осуђеници у заводима и притвореници у поједеним надлештвима.

При пописивању чланова у породици треба пазити на известан ред, по коме ће се они записивати. Тако, ако је старешина ожењен, за њим се уписује његова жена, па онда њихов пород и то најпре мушки, по реду рођења, па онда женски. Ако је који од синова старешининих ожењен, онда се одмах за њим записује жена му и његов пород, па онда остала деца старешинина. Ако је жив старешинин отац и мати, онда се они записују одмах после порода старешининог, за тим браћа са својим породом, ако га имају, после ових сестре, па стричеви са својим породом, братучеди и остади сродници с њиховим породом и на послетку остала чељад и друга лица.

У трећу рубрику записује се шта је ко: старешини, н. пр. жена, син, кћи, унук, унука, отад,. мати, брат, сестра, стриц, синовац, гост слуга, шегрт, калфа, кочијаш, кувар ит. д.

У четврту рубрику бележе се године сваког записаног лица и то, мушких у подрубрику: „мушкиж“, а женских у подрубрику „женски“.

У пету рубрику бележи се брачно стање. Ако је које лице ожењено, ставља се у подрубрику „ожењен“ „1“ (јединица), ако је удовац, онда се та јединица ставља у подрубрику „удовац“, а ако је разведен, онда јединица долази у подрубрику „разведен“. Овако се исто чини и код женскиња, које је у брачном стању.

У шесту рубрику бележи се занимање или оно од чега лице живи н. пр. земљоделац, ковач, качар, зидар, дунђерин, терзија, бојаџија, трговац, учитељ, учитељица, чиновник, пенсионар, писмоноша, надничар, итд. Кад је неко лице ма какав чиновник, за њега се мора паписати звање и у којој је струци. Код ђака ма које школе бележи се само: „ђак“. У сеоским породицама, где ни једно мушко лице нема каквог нарочитог занимања, онда се само код старешине забележи реч, н. пр. земљоделац, а код осталих не пише се ништа. Исто тако не пише се ништа ни код мушкараца испод 15 година ако нису ђаци и немају пикаквог одређеног занимања. Код женскиња не пише се у опште ништа, осим онда, ако које има одређено занимање, као: учитељица, васпитатељка, (тувернанта), глумица, свирачица, шваља, бабица и T. под

Но ако би које лице поред свога главног занимања, имало и какво споредно, онда ће се то његово споредно занимање забележити у рубрици: „споредно занимање“, као н. пр. земљоделац био би може бити још и качар, ковач, дунђерин, трговац и обратно.

У седму рубрику пише се место рођења онога, лица, које се није родило ту, где се попис врши. Према томе код лица, која су у једном месту рођена па ту живе, не пише се у овој рубрици ништа, но само код оних, која су с друге стране дошла, па се ту стално настанила, иди су ту у том месту, као слуге, калфе, шегрти, или иначе ма којим се другим послом ту бавили, било као путници или гости.

У осму рубрику записује се чији је ко поданик, ако вели да није сриски, јер ако је српски неће се ништа ни писати, но само ако је