Завод за статистику

1

8. Министарство грађевина стара се о подизању и одржању јавних грађевина и о грађењу путова у земљи. Дели се на пет одељења, и то: опште, инжињерско, архитектонско, рачунско и поштанско-телеграфско. Оно има свој Грађевински Савет. Код сваког окружног начелства постоји грађевинско одељење с потребним бројем инжињера и подинжињера.

Под управом поштанско-телеграфског одељења стоје: 5 поштанско-телеграфских инспекција (у Београду, Ваљеву, Крагујевцу, Нишу 5 Зајечару), 2 поштанске станице (у Београду и у Нишу), 3 телеграфске станице (у Београду) и 100 поштанско-телеграфских станица.

Под министром грађевина стојии Дирек LL ија српских државних железница.

9. Министарство народне привреде подељено је на одељења и то: одељење за пољеку привреду и ветеринарство, одељења, за, трговину, радиност и саобраћај, одељење рударско, шумареко и благајничко одељење.

За, проучавање законских пројеката по струци привредној постоји Привредни Савет. Трговачко-занатлијски одбори дају министру мишљење о мерама за унапређење трговине и заната, а стална комисија противу Филоксере стара се о мерама за сузбијање ове заразе. Рударско одељење има нарочити Рударски одбор.

Државни окружни и срески економи руководе пољском привредом. Државни ветеринари старају се о мерама за сузбијање сточних зараза. Државни шумари воде надзор над сечом шума и старају се о подизању шума.

Од надлештава министарства народне привреде најванија, су: Управа Државне Статистике, Управа Фондова, Управа, класне лутрије, Државна Трговачка Академија, Управа државне ергеде, Управа топчидерске економије, ратарска школа у Краљеву, винодељско-воћарска школа у Букову и Управе рудника. Министарство народне привреде одобрава отварање приватних новчаних завода и води надзор над истима. Покрај Народне банке, у Краљевини Србији било је 1899. године још 68 приватних новчаних завода.

——едјр»—=—