Завод за статистику
|
At fe
и Завоје за домаћинство и на на тај начин, да, одмах пошто проконтролује поменуто прелисивање, оригиналв пнописних листа врати општинама на даљу употребу. Други је равлог био тај, што је система листа за домаћинство веома незгодна за статистичку прераду, ради чега је, као што је познато, учинила места системи листића за пребројавање или индивидуалних листића и завоја за домаћинство готово свуд у свету. Иу нас је, 1905. покушано, да се заведе та метода, и то тако, што! је сама Управа државне статистике садржај сваке по-
једине попуњене листе за домаћинство преппсивала на
листиће за пребројавање, али се тај начин показао као непрактичан и скуп п отуда је ово био већ довољан разлог за Управу, да покуша са листићима п завојима онако, како је учинила. Разлог, што Управа пије узела само спстему листића за пребројавање и завоја за домаћинство, ад систему листа за домаћинство укинула, био је тај, што јој се чинило, да би за нашу публику, нарочито по селима, ово било сувише ново и тиме можда н ризично за извршење пописа. Прва таблица за пребројавање становништва им стоке уведене су уз листиће и аавоје зато, што су оне саставни део системе листића п завоја: кад се попуне преписивањем из попуњених листића и завоја, онда пружају статистички преглед целокупног становништва једив општине. У државама, где влада система листића и завоја, после прве таблице долази и друга и трећа, и то тако, што другу попуњава срез, а трећу округ: крајњи резултати сваког појведипог пописног које евентуално чиви општину, уписују се у другу, да се добије статистички преглед становника (у нас п стоке) за цео срез и у трећу, крајњи резултати ва цео срез, да се добије исти такав статистички преглед за цео округ.
круга ин оваког места,
На тај начин знатно се олакшава рад у статистичкој, средишној капцеларији, али Управа државне статистике није била у стању завести другу и трећу таблицу зато, што недостаје по садашњим статистичким законима пеко као што су окружни
тело за срез онако, статистички
одбори за округ.
6 обапром на најбитније код пописа — шта сепописивало — овде ваља напоменути, да су учињене саовим незнатне измене према 1905. години, и то само код становништва, док је код стоке остало, како је било. Тако п овог је пута било тражено пме округа, среза, општине и места, пме и презиме лица, његово занпмање, године живота, брачно стање, место рођења, поданство, вера, матерњи језик, зна ли читати и писати
| или само читати или је неаписмен, је ли слеп, глувонем,
умоболан, малоуман, да ли стално станује у месту пописа. Изрази правно и фантичко становништво замењени су изразима настањено и присутно становништво, а уместо прибирања података о свима телесним и духовним недостатцима, 1910. је тражено само горенаведено, пошто то има практичног значаја за оснивање школа и завода за слепе, глувопеме, умоболне и малоумне, ради чега ce то статистички и снима,
Према наведеним Џравилима и упутствима ва. извршење пописа становништва и домаће стоке од 28. августа 1910, извршење пописа на терену било је овако организовано.
Најдаље до 15. октобра 1910. ови општински cyдови образовали су од свог часништва и чиновништва главне општинске. пописне одборе, којпма је било поверено извршење целог посла око пописа. Ово је такође ново према 1905, години. Они су прво, у току октобра, изишавши на лице места, пописали све куће, имена њихових власника и број домаћинства и укућана у нарочито ва ово прописани обравац. Потом су крајем октобра, негде и доцнијв на оспови материјала горе добивеног поделили атар своје општине у двлове, пописне кругове. У једном таквом кругу по Правилима п упутствима није могло бити више од 250 становника, или 50 домаћинства. После тога тп су одбори изабрали у току новембра 1910. за сваки пописни круг по једног пописивача и неки број заменика за сваки случај. Том приликом, у већим општинама, одбори су образовали контролне општинске пописне одборе. Ови су одбори имали до десет чланоћа из образованог грађанства, као што су инџинири, професори, учитељи и т. д,. алп је њихово оснивање било Факултативно.
Општински судови били су дужни доставити спиcak пописивача најдаље до 1. декембра 1910. надзорној полицијској власти, које су опет: са својим мишљењем спискове слале пајдаље до 10. истог месеца окружним статистичким одборима. Ови су контроловали рад општинских судова и њихове напомене биле су обвезне за њих. Најдаљедо 15. декембра одбори су дефинитивно утврђене спискове пописивача слали Управи државне статистико ради знања и евентуалних измена.
После ових припрема, већ 20. декембра 1910. отсу и главни п контролни општински пописни одбори тако, што је сваки пописивач у свом поппвном кругу раздао односно сам попупио поппсно листе за домаћинство, а одбори почели контроловати то раздавање листа. По селима били су поменуте листе,
пачели посао пописивачи
дужни сами пописивачп док је по варошима могла то учинити публика и сама,
ако је пописивач оценио, да је кадра била то учинити,
попуњавати
Попуњене листе пописивачи су скупљали |. janyара 1911. Пошто су их у току тих дана контролни општински попшсни одбори прегледали, предаване су главним тим одборима односно општинама. Ове су сад према Правилима и упутствима имале извршити препис тих листа на Листиће за пребројавање п на Завоје за домаћинство, као и, после тога, у Прву таблицу за пребројавање становништва и у Прву таблицу за пребројавање домаће стоке према поменутој наредби Управе државне статистике од 20. декембра 1910, Бр. 15.068. Пошто су општине завршиле п овај део пописног посла, све прописно попуњене обрасце имале су послати Управи најдаље до !. фебруара 1911. где је одмах отпочето спремање претходних резултата пописа становништва И