Завод за статистику

мерење извршено (1896) на топографској карти Краљевине Србије, размера 1:50.000, према административној подели земље. Стога су у Годишњак унесени подаци генералштабних срачунавања. Исте године извршено је мерење п у Географском Заводу београдског Универзитета, према којем је Србија велика 18.283:3 км“. Мерење је извршено на природној основи, т. ј. мерене су површине речних сливова |[45.868:65 км“), области без отока |карст 1.081:53 км“, језера, баре п локве 1.209:76 км“, живи песак 115'85 км , укупно пак 2.400-14 KM’) и острва (145 км“).

Облив земљишта. — Србија је планинска земља у којој висија (преко 200 м. захвата 72°, а низија, 28°/, целокупне површине. Њена средња висина износи 487 M. Врхова виших од 1000 м. има 21. Земљиште је највише на југу и југо-истоку. Џрема северу оно се спушта. Али док између Дрине и Колубаре планине преко побрђа поступно прелазе у равницу поред Саве, дотле између Колубаре п Мораве брда и хумови избијају на обале савске п дунавске, а источно од Мораве планине одсецима падају у Дунав. Висину од 2000 м. прелазе само два планинска врха: Миџор (2186 м. на Старој Џланини п Суво Рудиште (9140 м.) на Копаонику; а између 1500 и 2000 м. дижу се: Голија (1931 м.), В. Стрешер (1929 м. Жељин (1836 м.), Јастребац (1566 м. и Шиљак на Ртњу 11560 м.. Затим долазе ове планине више од 1000 метара: Јавор (1481 м.), Повлен (1.480 м., Лисац на Бељаници (1453 м.), Сврљишке Планине [1369 м.), Јабланик (1306 м.), Медведпик (1246 м.), Троглав (199) м.) Тупижница (1219 м.), Дели Јован (1201 м., Сто (1189 м.), В. Штурац (1169 м. и Мали Штурац (1159 м. на Руднику, Малиник (1141 м.) и Црни Врх (1109 м.).

Планине у Србији пружају се у разним правцима стога што се у њој сударају четири разна планинска сплета: динарски, родопски, балкански и карпатски. Динарске Планине прелазе из Босне и гранају се по Западној Србији од прилике до Колубаре, Груже и Ибра. Одатле на исток настају Родопске Планпне, које долазе с југа, из Старе Србије. Њихову источну границу чине у главном Велика и Биначка Морава до Нишаве, затим Заплањска и Лужничка Котлина. У Источној Србији су планине балканског и карпатског сплета, које су одвојене Црноречком Котлином, прве

1*