Закони о пољопривредном уређењу Сједињених Америчких Држава
IX
од вајкада подржавали, и гласали за демократа Рузвелта. Поред радничког света, кога је ојадила незапосленост, као жртве кризе пали су сељаци, тачније фармери. Најгоре су прошли они крајеви који се баве једнон једином. културом, нарочито у јужним државама где се производи скоро искључиво памук.. Не треба мислити да су то само црнци; на Југу има много »сиромашних белаца«, пошто тамо има 1,800.000 породица наполичара, од којцх су само 700 хиљада црнци. Кад су пронађене машине за брање памука огроман број људи и жена остали су без посла. Да би се оценила сва тежина ситуације у пољопрнвреди, ваља знати да је њена важност у С. А. Д. много већа него што се обично мисли. У свима државама има око 6 милиона фарми и на њима је запослена непосредно добра четвртина северо-америчког становништва. Рекли смо да су пољопривредници одлучили у победи демократа над републиканцима. Најзад, сви посматрачи слажу се у томе да је пољопривреда и у Америци основа на којој почива високи стандард друштвеног живота. Зато је неопходно потребно да однос између пољопривреде и индустрије буде стално у знаку равнотеже. Та равнотежа је међутим опасно прекинута још 1932, када се »маказе цена« отвориле на штету пољопривреде, показујући однос 61 : 100. Док су цене пале, дугови су остали у сталном износу и непрестано се повећавали неплаћеним каматама. Тако је смањена куповна моћ пољопривредног становништва, људи су напустили неколико стотина хиљада фарми и дошли у градове да се баце на терет државне касе и још више оборе већ пале раднпчке наднице. 25 августа 1934 год. Извршни