Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

91

издаје поједине новеле, од којих изгледа да су многе кодификоване на неком сабору између ! септ. 1853 и 31 августа 1354). Опет су главне бриге тих новела — учвршћење сталешких односа, обезбеђење реда и сигурности у држави, нарочита борба са разбојницима и многе допуне у поступку. Ту се истиче нарочито покушај да се у целој држави уведе поротни суд (због недостатка квалификованих судијаг) и с друге стране даље спровођење начела законитости у држави и независности судских одлука“) Да су многе од тих одредаба донете под утицајем византијских идеја о правној држави, недавно је доказано у науци) Ту спада и чл. 176, који нарочито потврђује важност грчких закона „првих царева“ за све градове по царској земљи. То проширење византијског права на све градове Душанове државе од велике је важности, јер се ту опет званична рецепција тог права заснива на старој његовој традицији.

1) Још мање имамо података о овом сабору. Он се не спомиње ви у једној повељи Душановој. То је изазвало сумњу Флоринског. ђ. 269—273. Ипак је овај сабор био одржан, што се види из наслова над чл. 136 и нарочито из спомена „сега-зи сабора“ у чл. 164. Познато је да је патријарх Сава изабран у јесен 1354 на „сабору Српском и Грчком“: Зато се обично мисли, да је кодификовање закона извршено на том сабору у Серу. Али треба обратити пажњу да је ова коњектура нетачна. Датум испред чл. 136 ДЗ вели: кк мЕто „50 Де, ника -> дакле између 1 септембра 1353 и 31 августа, 1354 г. Патријарх Јанићије умре 3 септембра 1354 око Жиче, где се Душан бавио с војском ради одбране од напада Мађара. Тек крајем новембра, кад се прилике среде, изабран би патријарх Сава у Серу. (Љ. Стојансвић у Гласу, СИТ, стр. 110). Други део ДЗ донет је још за живота патријарха Јанићија,. вероватно на неком сабору у пролеће г. 1354.

8) в. Ф. Тарановски, „Душанов Законик и Душ. Царство“ стр. 35—87.

9 Н. Радојчић. Снага закона по ДЗ „Глас. СХ“ (1928), стр. 100—139»