Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

90"

је ССинтагма примљена од Душана као ручна књига, сматра се она у Хиланд. и Раков. препису као „Законик благочестивог господина цара Стефана“, као „Законик... по уставу црковному и преданију св. отаца и судова градских састављен и утврђен од цара Стефана“.

Тек после тих грчких зборника у српском преводу, јавља се прави Душанов Законик г. 1849. Неки нацрт његов: могао је да постане већ у одбору пре сабора, изгледа ипак да је ДЗ већим делом постао тек на сабору г. 1349 као кодификација захтева појединих сталежа, као неопходно регулисање оних сталешких односа, о којима се не говори у грчким зборницима. У том погледу имају донекле право они писци, који са Мијушковићем, сматрају ДЗ за устав Душанове царевине.')

(Он ипак није само устав, јер се у њему налазе и многобројне одредбе из црквеног права, из кривичног права, нешто из грађанског и нарочито много из поступка. Циљ је тих чланова да попуне празнине грчких зборника и да дефи-, нишу оне одредбе српског обичајног права, које могу да важе и даље у Душановој царевини.)

Тако је вероватно постао Душанов Законик г. 1349, у тесној вези са Скраћеном Синтагмом, Правилима Јована Посника и са Закоником Јустинијана. Ова тесна веза најбоље се осећа из тога, што преглед садржаја има сама СС, као најопсежнији део законске збирке. Оно што се не налази у СС, треба судија да тражи у ЗЈ и у ЗД>)

Сложене прилике сложеног српско-грчког царства изазвале су ипак потребу и даљег легислаторског рада.) Душан:

1) Др. Мијушковић, Систем ДЗ „Српски Преглед“ 1895, бр. !—>.

2) То је и мишљење Флоринског. Пам. 442—443.

3, По сину напрка ншн законк БАГОВ, И уетол. Цра Тоустинана но законк Благо, Цра Стефана.

+) Треба се сетити да после издања Законика, Душан крене на Солун и најозбиљније мисли о освојењу Цариграда. 13 априла 1350 његов поклисар Михаило Бућа јавља млетачком сенату да је цар већ освојио „десет рапез Котапје штреги СопзгаппороШап!“, недостаје му само Цариград, зато нуди савез Млетцима „аиод Феја суназ зиђјивећцг“. Дјибг, ШП, 175. Млечићи су одбили савез против Цариграда, ипак у дипломи за млетачко грађанство, коју су 25 маја издали Душану, признају му титулу „цара Грка и краља Срба“ (Њ. Ш, 185). 28 маја 1350 цар се већ повлачи од Солуна (Од. Спом. 152)