Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка
2
ТУ. извори ДЗ и У. садржај ДЗ'). Томе би могли додати и МГ. утврђивање дефинитивног текста ДЗ.
Изгледа нам да је између ових питања најважније оно о односу између византијског п српског права, јер од тачног решења овог питања зависе донекле и остала.
Познат је велики утицај византијске културе и византијског права у старој српској држави. Многобројни су примери српских превода византијских правних зборника (Номоканона, у састав којег улази и Прохирон; Синтагме Матије Властара и др.) У својој расправи о „Душановом Законику“ г. 1872 обратио је и Ф. Ф. Зигељ пажњу на значај црквеног византијског права у средњевековној Србији“). Он је нарочито истакнуо ту чињеницу што су, заједно с црквеним зборницима, улазили у Србију и неки световни закони. Зато је у прилозима, својој расправи наштампао неке одломке из срп ског превода Синтагме М. Властара, јер је Зигељу изгледало да је Синтагма код Срба истиснула била све остале црквене зборнике. Зигељ је приметио да Синтагма обухвата и много световних одредаба и закључује: „Синтагма Властарева, као зборник црквених закона, имала је обавезну снагу, а пошто су и световне одредбе улазиле у састав овог зборника, морале су и оне да буду примењиване«““) Што се тиче чисто све товних зборника (преведених с грчког), они су примењивани само у толико у колико су одговарали српским обичајима, ) Зигељ је имао у рукама само један препис ДЗ и Скраћене Синтагме, с тога се није више позабавио овим питањем.
1) Архив, ХХМП, стр. 192.
з) У својој нашироко замишљеној расправи „О хпахепти ргазуа туш ево 1 гаутзко-Бтапјупакјево и пагодоју Чјомапојић“ (ММагалахуа. 1868) обратио је Р. Хубе пажњу на то, да се ЗД налази обично заједно с Номоканоном и Законом Јустинијана. Зато је Хубе наштампао и анализирао 3Ј, јер је био убеђен „да 3Ј садржи прописе које допуњују одредбе ЗД, и да је он сам допуна ЗД“ (А. Нићђе, Резта 1, 353).
У Ф Зигелњ, Законникљ Стефана Душана, стр. 16—18.
# Зигелљ, ор. с. 18—19. Ипак није Зигељ начисто с тим питањем. Нешто раније говори он о истим световним одредбама у црквеним зборницима: „Биле су примењиване у Србији вероватно у толико, у колико је клир учествовао у судству“ (и позива се на чл. 176 ДЗ, о суду градском).
5) Као пример световног зборника преведеног с грчког, наводи Зигељ „Цара Јустинијана Закон“ (Њ. 18). Зигељ је наштампао одељке СС. о врачарству, о најму, о прељуби, о закону, о остави, о прћији, о невери, о празницама, о кргђи гробова, о убиству и преглед садржаја СС. (Прил. 116—149)