Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

и у СС. као гл. А– 1. 0 дардоккук.) Први од тих чланака одређује да је сваки учињени поклон. перфектан и може се опозвати само у случају неблагодарности обдареног.“) Други члан дефинише тачније те случајеве велике неблагодарности који требају да се докажу на суду“) Може се опозвати још и поклон учињен од малодобног и од безумног, јер немају свести) Чак ако је малодобан некоме учинио поклон, има он, кад наврши 25 година, рок од четири године да подигне парницу и да опозове тај поклон“) Последња одредба те - главе СС. говори о допано штосса („дарђ безмђрнђ“), коју је отац дао некоме од своје деце за живота свог. Такав дар мора да утиче на поделу наследства између деце.5)

Редактори СС. сачували су без промена те немногобројне али важне одредбе свог извора. Све те одредбе потичу још из Јустинијанова права, биле су познате Србима већ из Светосавског превода Прохирона и могле су важити и за поданике Душанове царевине. Најважнија од тих одредаба прешла и у компилацију ХУП века као чл. 44 Зак. Конст. Јустинијана.

Да је поклон био познат српском праву и пре Душана, не треба томе много доказа) Многобројне повеље говоре о даривању непокретних и покретних ствари манастирима, црквама и властели. Главни је извор црквеног земљепоседа __ поклон од владара и приватних лица свих сталежа. Главни је извор властеоског земљепоседа — даривање од стране владара. То даривање ствара потпуно право својине — баштинско право. Дарована од владара баштина може да буде одузета

5 И добила је наслове законк, јер ту су само световни закони, без црквених одредаба, уп. Флор. Прил. 165 и Нов. Синт. 250.

2) Та је одредба у духу Јустинијанова права, нисмо је нашли ехргез55 међ у Прохирону. р

5) То је тачан превод Ргосћ. ХИЛ 3, (Сода. УШ, 56, 10).

4) „ни вњ едином бо сих те свађе“ (у изд. Нов. Синт. 950 — сБебтБ, уп. Флор. Пам, 165); и то је тачан превод одр. Ргосћ: ХШ, 2. Медие !трибе5; педие тепе сариз ФЧопаге ројез; шегдце епшт уојипфанз ехрег5 езЕ.

5) СС. 4—11, 3; то је тачан превод Ргосћ. ХХХГ, 8; исте одредбе налазе се и у Нагт. 1, 12, 16.

5) СС. А - 11, 4; и то је одредба Ргосћ. ХХХП, 4, која се заснива на Мом. Јизћ, 92, сар. 1; исто код Напи. МА 9 1

7 0 поклову у српском праву говори Матузјом 5, Јагуз, 32— 94.