Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

____ —__ Е 128:

залогу, сем ако је случајно изгубљена, без сшра Јаја. У том“ случају може он да тражи дуг од залогодавца, ако није било уговорено противно.) Остале одредбе те главе не спадају у _ заложно право са нашег гледишта, јер говоре о имовинским“ односима између мужа и жене, о праву повлашћеног потраживања жениног на 405 и Чопан5 ргорјег пирбаз.) -

Зато у 3Ј налазимо још два члана, који још допуњују одредбе СС:о залози. То су чл. 26 и 27 са нарочитим насловом: 60 залогаук закон. Те су одредбе врло интересантне, . јер не спадају никако у главни извор 3Ј, — у Хојос уворутов.. Постанак је њихов нејасан, њихов тачан извор не може да се пронађе ни у Прохирону ни у Василикама“) Ипак се те одредбе лепо надовезују на сличне одреде (66.

Чл. 27 3Ј допуњује одредбу СС. 4—9, 10 о одговорности · залогопримаоца за изгубљену залогу. Опште је правило да поверилац, који је изгубио залогу, мора да је накнади и да тражи свој дуг. У случају да је залога изгубљена у! тапоге (од пожара или разбојника), ипак треба испитати да ли није било нехата. Ако је залогопримац сачувао своје ствари, па изгубио само залогу, то је доказ нехата“) и он одговара.

Чл. 26 3Ј. забрањује залогопримаоцу да тражи од дужника откуп залоге пре уговореног рока. Напротив, дужан је да чека откуп и „до трећег рока“. Само после тога трећег рока губи дужник своју залогу.

И једна и друга одредба донете су у корист жтика, као и претходне одредбе СС.

Можемо мислити да су та два члана 3ЗЈ нека допуна постала већ на српском земљишту, јер нисмо нашли њезине грчке изворе. Ипак и она је потпуно у духу византијског права.

То су главне одредбе СС и 3Ј о залози. После тог прегледа постаје нам јасно, зашто је ДЗ могао да се задовољи само једним усамљеним чланом 90, који је сам по себи сувише“

1) То су одредбе Ргосћ ХУЕ 1, 8, 5 = Сода. ТУ, 24: 1,3, 5, 6.

2) Вероватно је Властар држао да муж има заложно право на дос. 8) Флор. је без успех тражио те изворе. Пам. 485—4809.

%) „Лностњ и неражеденте“. Питање о нехату обратило је на себе ·

нарочиту пажњу српских компилатора: у одредбе СС. 4А—2, 9 налазе се речи:

„а за небрђженте погуби“, којих нема у грчком тексту ПС. (ни у Ргосћ,. ХМТ, 8). |