Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

- 122

Исто по чл. 23 3Ј (= чл. 12 ХГ) наполичар који је узео: њиву за обраду и није |. како треба, губи право на

плодове жетве.

(Ове не многе одредбе СС и 3Ј регулисале су ипак главна

спорна питања поводом закупа и најма. Вероватно стога могао је цар Душан да не проговори у своме Законику ни речи о овим питањима и да обрати пажњу на много важнија, која

нису никако ретулисана у наведеним грчким зборницима =

на питања о праву својине на земљу и на односе између повлашћених земљепоседника и зависних сељака. У обради

ових питања Душ. Законик најмање се води за византијским ·" законицима, иако се често базира на византијској стварности.

5 7. Зајам и залога.

Мако по теорији права залога спада у одељак о стварном. праву (јига !п ге абепа), а зајам у облигационо право (између ођђНсанопез ех сопасји), ти су правни односи толико тесно везани један за другог да је у историском прегледу лакше их проучавати заједно. Тако је напр. Еклога ујединила те одредбе у једну гл. Х. Пе тшшо рег зепрштат уе! зе зспр(шта сопбасјо-ећ де раопопђиз ргорјегеа Чан5у) исто видимо и у Прохирону, чија гл. ХМ! говори Пе тишо е! раопоге“) ну Епанагози (гл. ХХМИЛ. Пе тшпо еј рзепоге).3) Зато је и М. Властар унео у своју ПС засебну главу 4—2. Пер; боугству жаћ бомејсо хол Фгугуброу,“) која се састоји само из 9 световних закона, без икаквих црквених правила. У српској редакцији СС. остала је та глава на својем месту као Д—2, у вајемницКук и залогу, без сваких промена или скраћивања. Само је добила 10 црвених наслова законк.

Ту су одредбе из Ргосћ. ХМТ, које забрањују повериоцу да се служи приходом од заложене ствари. Ако је примио плодове, они се рачунају не као камата, него као исплата главнице. Залогопримац одговара за плодове изгубљене или покварене његовом непажњом. Исто одговара они за изгубљену

1) Т. у. Пер доугјоо #ууроеор ај Фра), хоћ ту Оапеуфу ет! ођљое угуроУ.

2) Т. ме". Перћ дауг(бо од гугудро) (14 чланова).

5) Т. жту, Шер дау:(о) жаћ гугуброђ

4) в. Нов. Синт. 214—215.

'