Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

121

Треба споменути да је закуп сеоских и варошких некретности био уобичајен у Средњем Веку. Недостају нам српски споменици тог доба, али имамо доста спомена о закупу (јиовбатг, ан с!и5) из грчких и далматинских аката, — и на кратак рок и до краја живота, и за уговорену цену у новцу, и за део прихода (често за половину прихода, ђуовја, теггадпа).“) У уговору г. 1833 с босанским баном Дубровчани обећавају да ће му дати палату за становање „безђ ниеднога наима“, т. зн. без уобичајене кирије.“)

(Остале две одредбе Синтагме одређују закупчеву одговорност за изнајмљенога коња. Одговара у случају непажње (сшра) одговара чак и за сазиг (случајна смрт коња), ако је коња одвео даље него је било уговорено. Ове одредбе (узете из Дигеста у Прохирон) биле су од важности и за Душаново царство“) Доста је споменути кскав су значај имали Власи ћелатори и њихове теретне животиње, Помоћу влашких каравана (ххрригу, фита) вршио се цео промет између Рашке и. далматинских градова.“) Будвански статут (из Душанова доба) садржи у чл. 163 одредбе сасвим сличне Синтагминим.7) „Законик Јустинијана“ допуњује ове не многе одредбе Синтагме са неколико чланова о сеоском закупу. Чл. 14—16 говоре о наполици. Наполичар који није на време окопао и опрашио виноград, губи своје право на доходак. Ако је ипак на време известио закуподавца (господара, тбу хорбоу), напо"личар није одговоран. А у случају да није могао известити господара, па је ипак напустио виноград, наполичар има да плати двоструку вредност целог дохотка.')

Ил. 13 3Ј (= чл. 16 МГ) има шири значај : у свакој врсти закупа господар има права да одузме земљу од закупца, ако овај није обрадио земљу како треба.

7) Уп. Од. Спом. бр. 98, 94 и 127.

2) МаРЕ. Моп. 106; Зак. Сп. 301. Српска реч кирија сматра се да је турског порекла: АК. Кјесп. У, 4: ипак упор. гр. хора.

8) СС. М—2, 2 = Ргосћ, ХМП, 21 (ех Рјр. Х1Х, 2, 30; 80 Вав. ХХ, 1; Нагт. И, 8, 27; СС. м—>, 3 = Ргосћ. ХХХЛХ, 50 (ех Гар. ХИП, 6,5) = Натт. П, 10, 3.

8) Јиречек, Ист. 111; 228, ћелатор = сајеајог, у Светостеф, повељи. Од, Сп. 98 и 94.

7) 5гај. Вида. с. 163, де саџано о зопнего а појо, Моп. тизЕ.-јиг. Ш, 37. 5) У грчком тексту чл. 13—15 МГ 6 Трста те, исполинкк,