Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

120

5 6. Закуп и најам.

Средњевековно српско и византијско право не зна за ону разлику између закупа ([осано-сопациснНо гегшт) и најма ([осаносопдиспо орегагшт егореп5), коју прави садашње право.) Сви уговори ових врста уједињени су напр. у Прохирону у једну главу ХУП Пер; јисбфогос (де ТосаНопе), која носи у Свето_савском преводу наслов: # пнанмокантихк. Видимо да у доба Св. Саве постоји већ одређена терминологија: (избог. Тосано је навемњк, нанмоканје; |шобос, тегсеб — мазвда; О шобетуе, 2 х 09026, 1осајот, Фопипш5 — нанмокава!н, господин, 6 |мобессиеуо-, сопдцејог — нанмокавштн, натемшћи ; Тосајог ореп5 је навемникк.“)

И Матија Властар (који у многоме следује систему Прохирона) унео је у своју Синтагму једну главу (М—12) под истим насловом. Али ова је глава врло кратка и недовољна. Место 28 одредаба Прохирона ту се налазе само 4 одредбе.) Редактори СС. оставили су ову главу без промена као М—>2. О нанмокани.“)

Прва одредба говори о сеоском закупу. Закупац који напусти „село“ (ту Фуофу) пре уговореног рока без озбиљног узрока (везћ ЕнННА!, уорк обтс), треба ипак да плати уговорену цену за цео рок. Ова одредба штити донекле интересе земљорадника, да не би изгубили раднике на селу) Четврта одредба говори напротив о обавези закуподавчевој. Закуподавац нема права да раскине уговор пре уговореног рока, не може протерати савесног закупца, иако биму други закупац нудио много већу цену.)

ђ Уп Ж. Перић, Облигационо (тражбено) право. |, Б 1922, стр. 204 — 218; Хасћатав, Дезсћ. не говори о закупу и најму у визант. праву ; неколико речи — ЈУ. Матузчоу5Е, Хагуз, стр. 34 и 36. Е

3) Изд. Н. Дучића, стр. 71—74. _ о

8) Ргосћ. ХУП, 25; Ргосћ. !ђ, 21, Ргосћ. ХХХЛХ, 50; 88 Ваз. ХХ, 1.

% Преиначили су наслов (у ПС. о нанмћук) и додали трипут реч законк.

5) СС. М-=2, 1 = Ргосћ. ХУП, 25 (ех Бле. ХТХ, 2, 54 5 1) = 54 Вав. ХХ, 1 = Натп. ЈП, 8, 30. Вреди забележити да док грчки извор говори неодређено поб соџтАтофсевс 7од урсуоо, српски превод има глосу: прљжде севршента врљмене, сирљчђе всего лљта, дакле показује да се овде ради само о закупној цени за једну годину.

5) СС. М—2, 4 = 83 Ваз. ХХ, 1; ова одредба налази се у ПС још гл. Е —8: Не може изгната без воле наимовавшаго (у изд. #7108. стр. 3 погрешно : Не може изнети).

у 98