Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

- - 119

српски владаоци и властела често. давали Соје благо у постаку или покладк.) | Е -

И византијско право доста се брине за тај "уговор. Б1арочиту главу о томе има Еклога (Г. Х1: Пер пасте РО Прохирон (Г. ХМПЕ. Перг халабђже), Епанагога (гл. ХХМ. Пер холодђуице). И Властарева Синтагма доноси засебну главу 6. Перг парохолођите. Та је глава и сувише кратка. Од 15 одредаба Прохирона ушле тусамо две: општа дефиниција поклада“) · и закон о одговорности чуваоца за изгубљену оставу у случају у15 талог, сшра и песјерепна.“)

Редактори СС пренели су ту главу на чело састава П, као Главу 1. 69 покладк. законк. Нису ништа испустили него су чак додали још један закон“) који појачава одговорност чуваоца: „Прјемњ: покладњ, аше не прилежитђ вако О свовемр, ПОВИНБНБ вестђ“. Та одредба није ништа друго него тачан превод из Прохирона.“) То је важан доказ тога како су редактори Душанова Кодекса били пажљиви у својем послу. Када нису нашли много одредаба о остави у ПС., сетили су се да Прохирон има много одредаба, па су узели из њега још једну, и то најважнију.

У ДЗ г. 1349 налазимо само у чл. 125 нарочити случај одговорности гостионичара (сташанина) за предате му од путника ствари. То је случај Дероз де 1цге, или тачније рећи тесерћ сапропшт, познат још старом римском праву.) Он се лепо надовезује на одредбе СС. П—1.

Редакција ХУП века испустила је одредбе СС. о остави; чак је заборавила на стару реч покладњ, заменивши је турском речи „аманет“, коју спомиње узгред у чл. 38 ЗКЈ7)

1) Доста је навести оставу жупана Деса г. 1281, и благо деспота Ђурђа г. 1441, брижљиво пописано од Дубровачких нотара (Соловјев. Од. Спом. 60 и 206); изрази су Ферозгишт (16. 55. 56, 60, 61, 64), постава (20. 181, 219; г. 1395, 1463), поставити (10: 208, 212, 213, 219, 220) и похрана (20. 206, 208; г. 1441), Још у Пуцића, у угов. г. 1402, покладк (П, 50, 58, 55, 57) и Спом. ХЛ 53, 55, 57, г. 1409 поставн 5 покладк, Сам Душан пише г. 1854 да су калуђери Покладк поставнан (Гуцић П, 20).

2), 16, п—6, 1=Ртосћ. ХМ 1

8) ПС, П—6, 2 = Ргосћ. ХМШ, 10.

%) Флор. Пам. Прил. 192.

5) ХУШ, 10. „Ош !п дероз!о еапдет диат 1 5:15 поп адћњеј асепбат, дојо Таст“. '

6) Путник по чл. 125 ДЗ добија право на асно де гесерјо, Уп. Арнше, Пандекте Ш, 762. Леп коментар том члану 125 ДЗ даје К. Јиречек по дубров. запису г. 1405 (Атсћ. 81. РЕН. ХМ, 75).

7) Флор. Прил. 59 „башину оставлену на аманетђ или у залогу“: