Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

118

грчки цареви) тако раде и краљ Милутин, и Дечански 2 Душан. На пр. у Светостефанској хрисовуљи г. 1313—16 спомињу се „купленике и замђна волђна“ као правни основи Милутинових поклона његовој задужбини.“)

Битни су услови овакве замене, да она буде добровољна, без притиска са стране владара, и без штете за потчињеног баштиника. Стога се у повељама изрично наглашује да је. „замена вољна“. Напр. тако је цар Душан г. 1348 узео земљу од свог властелина Младена и породице његове „них волом и них хотбникем а не нбкого нуждојо“ ((4х боумј хол белог, од 8% туос Фуфужђе 5 8'ас).7) Приликом размене мора се пазити да баштиник не са оштећен: наглашује се да је размена извршена праведно „цркв за цркв, село за село, виноград 32: виноград, млин за млин“) _

Вероватно да је ипак било Ло отреое од стране владара у том правцу. Зато се у повељи г. 1348 размена градова врши чак „зговором всего збора и разсужденјем“, а у ДЗ. 1349 јавља се чл. 43, којим се цар и његова породица обавезују "да неће никоме баштину заменити „осим ако ко на то добровољно пристане“)

Достојно је пажње што Раковачка редакција ЗЈ има још Једну одредбу о размени (чл. 18), и то узету непосредно из ХГ.

55. остава.

ДЗ нема општих о о остави. Међутим то је уговор од велике важности, нарочито у Средњем Веку, кад су у несигурним приликама многи појединци давали своје ствари другим да је чувају на сигурнијем месту. Нарочито велику улогу игра у том погледу тврди Дубровник, коме су чак

1) Напр. цар Андроник г. 1328, Виз. Врем. ХИП, Прил. бр. 7.

2) Од. Спом. 98; г. 1321 одузео је Милутин од ЈБипљанске епископије неке цркве и поседе за Бањску и дао друге поседе (15. 102); г. 1326 краљ. Дечански (Зак. Сп. 641).

3) Од. Сп. 136—137; уп. формуле грчких приватних аката, Ваз. акту. бр. 7; исто наглашује и цар Лазар г. 1381 (Зак. Спом. 790).

+). Од. Сп. 137; слично и Иван Црнојевић г. 1485 (Зак. Сп. 778). Промена жупе за жупу челнику Муси г. 1368 спада потпуно у област јавног“ права (Од. Спом. 166; Гласник Ск. Н. Др. 11, 25).

5 ИМ кнез Лазар г. 1382 зајамчује да ни владар ни епископ не сме: отргнути ни „заменити нуждним замбненјем“ црквено имање. Зак. Сп. 763.