Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

1 | 117

чувани су немноги грчки уговори о размени некретнина.) Право размене (то ФутаХАаттеу) наводи се у баштинским повељама и у уговорима о куповини као једна ознака пуног права својине.“) Ипак се оно доста често губи из тих формула, што значи да се право размене и не примењује у то доба.)

Скраћена Синтагма Властарева не садржи ни једне речи о уговору размене.) Али зато „Законик Јустинијана“ доноси једну одредбу о размени сеоских некретнина. По чл. 18 3Ј оваква је размена перфектна, ако је уговорена у присутству 2 или 3 сведока“) Да је размена некретнина између два землепоседника допуштена по српском праву ХЈУ века, видимо и из Призренске тапије, и из повеље цара Уроша г. 1357 и из повеље цара Синише год. 1361.) Српски је израз: вамЕна, замћинтн. 7) Мпак треба приметити, да као и у грчким актима, право размене често се и не наводи у баштинским повељама; није оно споменуто ни у чл. 40 и 174 ДЗ, кад је реч о праву својине,“) Ово значи да, као и у грчком друштву, размена некретнина између приватних лица све више излази из употребе. -

Много чешће сретамо у средњевековом српском праву други начин промене земљепоседа, који спада већ више у област јавног права. Сам владар приликом даривања често врши промену својих имања и имања својих поданика, "обично да заокругли баштину једног манастира. Тако су радили

1) Напр. г. 987 (Абг. ГМ, 308), г. 1287 (16. ТУ, 120), г. 1316 (Виз. Врем. ХИ, Прил. бр. 7), обично између манастира.

2) Абг. МГ, 157, 159, 163, 165; занимљив плеоназам у трапезунским актима: уср ем, тоудету, ФАДОљкЕљУ, дуго). 0,025 7:аљ #15 проти, гуљођуо.. Успен„скш и Бенешевич, Вазел. актм, бр. 21, 49, 83.-

5) Абг. МТ, 161; Вазел. акте, бр. 58, 82, 86, 87, 88.

=) замневинее, које се спомиње у Синт, (изд. Нов. 190, 241, 466) значи струја, соптасјив, уговор; уп. вракк зам'Кновати (Њ. 181).

7) Уп. Флоринскт, Пам. стр. 479. Исто и Пољички Статут (у доп. чл. 52, посталом после г. 1485) тражи да се „замина“ некретнина врши „свитло, билодано“ и да се утврди „с писмом или приставе“.

6) Чисто византијска формула, Од. Спом. 148; Зак. Сп. 790.

7) Исто у Пољичком Ст. (замина), у хрватским повељама ХУ в. (мена за мену Моп. ћ.-јиг. МГ, 121, 126) и у пољском језику ХТМ в. (хапмапа, Ргоме 428). У чл. 18 3Ј — ај замђнити.

8) У повељама год. 1350, 1428 и 1458 (Зак. Сп. 305, 384 и 344).