Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка

у исто време скрати. Онда је постао зборник из СС, ДЗ, 3Ј. у којем се и ДЗ најчешће налази. Не може се узети ипак да је састав тога зборника био прописан.)

Дакле Новаковић је најодлучније исказао мишљење да су византијски зборници (и нарочито ПС) имали снагу закона и пре Душана и после њега, признаје Душану превод ПС, али скраћење Синтагме ставља у почетак ХУ века.

Ово је мишљење у главноме постало меродавно за садашње научнике. Понавља га (с неком резервом) К. Јиречек г. 1912). О ревизији Душанова законодавства за време деспота Стефана говори С. Бобчев“) Под утицајем Веснина и Новаковића покушава и П. Лебл“) да побије мишљење Флоринског.

У послератно доба видимо све веће интересовање за Душаново царство и за Душаново законодавство. Готово сви писци о том добу поводе се за ауторитетом пок. Ст. Новаковића, што се тиче спољашне историје Душанова законодавства. Зато без приговора понављају Новаковићево мишљење да су Струшки и Призренски преписи — најстарија редакција ДЗ., да је за време деспота Стефана извршена нека ревизија Душанова законодавства (представљена Атонском версијом) и да је тек онда од ПС скраћена ССинтагма, која од тада постаје пратилац ДЗ.)'

Што се тиче питања о значају византијског права у Душаново доба, у том питању нису ови писци сложни и често му поклањају мање пажње него Ст. Новаковић.

Најближе Ст. Новаковићу стоји др М. Костренчић, који на завршетку својих предавања о ДЗ, има нарочити одељак „Празнине ДЗ“. Изложивши контроверзу о односу између Синтагме, 3Ј и ЗД, он прихваћа мишљење Новаковићево и закључује: „Након тога што су овако темељито продискутована и рашчишћена сва та питања у литератури, можемо...

5. ХХХШ—ХХХМ, ХХХЛУ.

(С. Лтесећ, З!ааћ пи. СезеПзсћан. УУ. 1912, 1, 5. 7. = Јиречек Ист. Срба 1, 145 ни ТМ, 190.

5) Ст. Бобчевљ Исторна на старобљлгарското право. С. 1910, стр. 167—168.

+ Р. Геб!. Те Соде Поисћап, Рапз 1912. р. 24—26.

5) М. Козетепезе. Нгуајака рг. роујев! (1923), стр. 8311—813; М. Рогепс, Ризапоу 2акогк. Г]. 1925.